Источник

Рр. 1 и 2

ИСТОЧНИК

Стр. 5

Му и благосиља Га; а Вог види немоћ човјечју, милостив је према шему и пружа му руку пуну помоћи, моћну и јаку, јер козлк>бн Когт* лГфТч, гаки> и скша скоего едииороднаго ддл г к естк, да всакт* в-крВАи в г к шик не погивнет г к, но илитт* животк В 'кчнк1и (Јов. '6, 16). И човјек видећи толику љубав Божју није могао бити равнодушан спрам ње, крут и вијем он је Богу свом служио, а у богослужењу он Га је у пјесмама прослављао, молио Му се и захваљивао Му. Још у старо-завјетном богослужењу, које је било блиједа сјенка ново-завјетнога, битни и важни дио његов било је појање. Најранији спомен употребе пјесме за израз захвалности Богу за доброчинства Шегова налазимо већ код Мојсија у књизи Исход (гл. 14. ст. 32), гдје стоји: Тогдд восн-к Жи>ти и скшове Тсралеву с"Гк> н'кснк Господеви, и рбкошл гллгол1счи,б (Гл. 15. ст. 1—20). Пјесма та захвалница по сретном пријелазу преко Црвенога мора пјевана је шта више уз неку пратњу: Езл же лир'|<\лгк пророчицл, сестрд ларшновд пап г к вт* рбц-ћ свои, и измдошл вса жжк1 е у к сл'кд-к е,а со т \м11инк1 и лики. Нредначл же ил1 г к лирТалгк гллголк>ш,н : понлгк господевн. славнш во прослависл: кона н ксадникл вверже вт?. ^иоре (Исх. 15, 20—21). Сличан спомен јесте и пјесма Деворе и Варака, сина Авинејемова, у дан кад је сретно побијеђен Јавин, цар Ханански 1 ). Исто таква пјесма, само мало приватнијега карактера, јесте и пјесма пророчице Ане, матере Самуилове 2 ), а и многе друге, којима се спомен сачувао у Светом Иисму Старога Завјета. О употреби псалама у старом јудејском богослужењу није потребно ни говорити, кад је већ у Давидово вријеме употреба њихова велика била како у јавној, тако и у приватној молитви. При пријеносу ковчега завјета из Кирјат-Јарима из куће свештеника Авинадава на Сион, Давид и кор пјевача праћаху га уз радосно клицање, пјевање, ударање у бубње и свирање. И кад ковчег би смјештен на Сиону, Давид принесавши жртве пред Господои, постави пред ковчегом, Господњим слуге изме^у лекита, да помињу, славе и хвале Господа Бога Израиљева: Асафа, поглавара и другога за њим Захарију, Јеила, Семирамота, Јехила, Мататију, Елијава, Ванеја и Авдедома; и Јеило удараше у органе, у псалтире и гусле, а Асаф у кимвале. А Ванеја и Озил, свештеници бијаху једнако с трубама пред ковчегом завјета Господњега. У тај дан нареди Давид први пут, да хвале Господа Асаф и браћа његова 3 ) С овима постави Давид још Емана и Етана и друге изабране, који бише поименце именовани да хвале Господа ') Суд. гл. 5. 2 ) I. Сам. гл. 2. ст. 1—10. 8 ) I. Дневн. 16, 4—7.