Источник

Бр. 1 и 2

јер је до вијека милост његова 1 ). Емаи и Идутум трубљаху у трубе и удараху у кимвале и друге музичке справе Богу 2 ). Из овога се дакле види, да је Дакид иоставио закоиити ред (кор) пјевача, који су судјеловали при богослужењу и религиозним свечаностима: при већима сви укупно, а при мањима одјелито. Сваки кор и.мађаше своје мјесто: кор Емана стајао је према жртвенику ксесо* женУл, кор Асафов са десне стране, а са лијеве кор Етанов. При њиховом пјевању главно је било вокално пјевање, инструменти се употребљаваху једино за пратњу пјесми. Под управом Емана, Асафа и Етана (Идитума) стајаху њихови синови, а под овима много пјевача (кор); тако бијагае под руком Асафа, који је свирао ,,по цареву упуству" 48 људи, под управом Етана 72 човјека, а под Еманом 168 пјевача и свирача. Сваки од ових корова имао је своју чреду по бацању коцке. Такав ред пјевата и свирача, који је установио сам цар Давид, остао је у јудејском храму све до разорења Јерусалима и храма. По себи се разумије, да је у ропству умукла пјесма, 0 воме свједочи нам уздах у четвртом стиху 136-тог псалма: „Клкш коспоелп*. п-кснк Гссподшо на зе.или ч8ждеи"; али већ при повратку робља у Јерусалим под водством Зоровавеља, Исуса Јоседекова и Јездре, кад зидари полагаху темељ храму Господњем, поставише свештенике с трубама и левите, синове Асафове са кимвалима, да хвале Господа по уредби Давида цара Израиљева, и пјеваху наизмјеЕ1це хвалећи и славећи Господа: мкш клдпч ко к^кт* /иилосгк егш 3 ). А у књизи Нејемије читамо, да пјевачи добивају и награду за свој труд; сав Израиљ за времена Заровавељева и за времена Нејемијина даваше днјелове пјевачима . . . свагдашњи оброк 4 ). У новом Завјету, утврђено нримјером самох^а Спаситеља и апостола Му, не бјеше богослужења, а да се на њему није појало. Послије тајне вечере Исус и ученици Његови копгккше кзмдоша к г к гоц8 6лешнск$ (Мат. 26, 30). По примјеру ЕБегову и учеиици свршаваху своје богослужење са пјесмама: прије благосиљања и ломљења хљеба и благосиљања чаше појало се у славу Божју и Сина Му Јединородног. У св. апостола Павла налазимо савјет Колошанима (3, 16) и Ефесцима (5, 19), да пој^ псалме, П 'кшА и пјесме духовне. И ми видимо из свједоцаба Јустина мученшса, Игњатија Богоносца и других апостолских мужева, да се богослужење и свећенодјејства свршавала и у најстарије вријеме, већим дијелом са пјесмама. Какве су то пјесме биле?

') 1Ш. 16, 41.

«) 1Ш. 16, 42.

3 ) Јездра 8, 10—11.

*) Нејем. 12, 17.