Источник

Бр. 1 и 2

Стр. 7

Ено сам апостол Павле говори о њима: то бјеху псалми , п^кнТд т. ј. пјесме, којима је текст узет из Св. Писма ст. и иов. Завјета, какве бјеху и. пр. пјесма Мојсијева и Израиљћана по пријелазу преко Црвеног Мора, пјесма укора Мојсијева, пјесма пророчице Ане, матере Самуилове, пјесме пророка: Јоне, Авакума и Исаије. пјесма трију отрока у Вавилону, пјесма Захаргје, Богородице и Симеуна Богопримца; бјеше још и трећа врста пјесама тзв. пјесме д /Јховне, то бјеху пјесме, које су сами Хришћани пјевали, т. ј. и текст им спјевали и мелодију им дали под утјецајем благодати св. Духа, а по примјеру пјесама из св. Писма. Ове пјесме су производи самих Хришћана. Из њих ћемо видјети, гата су Хришћани пјевали (предмет) и како су пјевали (напјев, мелодију). Жива успомена на Носпода Исуса Христа, освјежавана усменим приповједањем о Шему и писменим излагањем јеванђелиста и апостола о жнвоту Нзегову, дјелима и чудесима, побудила је чланове Хришћанске цркве, да при сваком богослужењу прославе Бога Творца, прославе и пјесмама исповједе Христа као Бога, и да моле, да их непрестано освјежава благодат Св. Духа. Да су Хришћани у почетку II. вијека, приликом богослужења, пјесме појали, свједочи Плиније у извјештају своме императору Трајану (98—117): „При поновљеном преслушању чуо сам од Хришћана, да се они одре^енога дана прије изласка сунчева скупљају и Христу као свом Богу пјесме пјевају (саппепгјие Сћпб1;о сјиаа! ЈЈео сПсеге $есит гшгсет) "; ово пошљедње јамачно ће бити антифонско (наизмјенично-шУ1сеш) појање 1 ), које је у антиохијској цркви увео био св. Игњатијв Богоносац по виђењу ан^ела, који дру1' друг.у довикнваху (потпјеваху): скат '11, скат ^ к , скдт г к Господк Хришћани су ови дакле прослављали Св. Тројицу, о чему нам свједочи мало и велшсо славословљв, АоЕа еу офотто;; И-еф х<х\ ^ти уу]$ е'(рг^г п које се још од најстаријих времена употребљавало као пјесма у хргшћанском богослужењу. Одушевљени вјером у Христа Спаситеља први Хришћани славили су божаство БВегово и свјетлост науке Му божанске, због чега Га и називају свјетлошћу Божјом; мученички умираху за ЕВега и свету Му идеју, али вазда весела лика бистрих очију, управљених у чертогту Његов оукрдшжТи, пјевајући и појући Му славопоје. Није познато, ко је аутор славословља (и једног и другог), али се зна, да су унијета у употребу црквену доста рано; о њима се спомиње и у апостолској литургији, што се налази у апостолским постановама (књ. VII.)

') Ј. Ако«'. бгипДпбб <1. РаСго1о§1в. 1888. стр, 524.