Источник

Стр. 8

ИСТОЧНИК

Бр. 1 и 2

И ако смо намјорни само важније моменте из историје црквенога пјесништва истаћи, ипак ћемо ради лакшег прегледа подијелити нредмет на три периода: 1.) Период образовања, у ком времену пјесма црквена стреса са себе ропство класичном метру, уводећи ритмички облик и штилове; тај период траје до 726. год. 2.) Перпод савршенства, (класично доба), који од прилике пада у вријеме иконоборачке јереси 726.-—820. г., у коме је времену црквено пјесништво и музика достигла свој врхунац. 3.) Период оиадања, кад је под распуштеним моралом и разузданошћу у царском двору византијском и народу и сама поесија црквена опадала. Црквено пјесништво вегетира; тек по кад и кад јави се по којп пјесник и знаменпти радник. Но њихов рад није самосталан, то су имитације старијих пјесннка из златног пернода црквенога пјесништва. Тај период таворења протеже се од 829.—1300. год. јј (Наставиће се.) -•=N=5Религијозно-морални листићи. Наиијењено православној српској мдадежп п свакои Хригаћанпну. Превео и попунио: Јован ЛетровиК, свештеник-катихета и профееор у Загребу. Ко поштује празнике, тога Бог благосиља. У Цариграду живљаше неки побожан старац Никола. Он је светковао све свете празнике, а нарочито је поштовао дан св. Николе, који му бјеше и његово „ крсно име Свагда је, а нарочито тога дана ишао у цркву и доносио би ма што, на примјер: свијећу, зејтин, а и сиротињу је даривао. А један пут се некако догоди, да није имао баш ништа донијети у цркву на празник, јер не имађаше ни пребијене паре. Он се договараше са скојом побожном женом, како да прославе празник и закључише, да продаду ћилим, што га је жена својом руком откала, и за примљени новац да купе, што треба за празник. Поштени старац узе ћилим и пође на пијацу. Бјеше то у очи празника. На путу га-сусретне неки старац и запита га: „Куда ти. драги мој идеш, и по што?" — „Та ето", говори Никола: „идем да продам ћилим, требам новаца". Старац продужи: „А што ти тражиш за ћилим?" — „Та, прије је вриједио осам дуката, а сад што ко да", —