Источник

Бр. 1 и 2

Стр. 9

одговори простодушно Никода. — „Хоћеш ли, да ти дам за њега шест дуката? 1 ' — запита старац. — „Врло радо", одговори Никола. Тијем се трговина сврши: у Николе се нађе шест дуката у рукама, а у старца ћилим. Међутим, док је Никола еашао у дућан да куии што треба за празник, тајанствени старац дође с ћилимом к жени Николиној и, дајући јој ћилим, рече: „Муж твој, а мој од старине пријатељ, сусрете се самном и замоли ме, да ти предам овај ћилим, док се он врати из дућана, — ево ти га узми; — то рече и оде. Жена се страшно наљутила на мужа: њој дође у главу, да је муж путем одлучио да поклони ћилим на празник, и како се врати кући, стаде га корити за то. Муж, сав изненађен. слушаше псовку женину и показиваше јој и масло и вино, и брашно, што је купио за новце, добивене за ћилим, а уз то и остатак новца даде жени. Чуђаше се и жена, слушајући мужа, и кад једно другом описаше тога старца, какав је био, дођоше на ту мисао, да је то био сам главом свети Никола. Ето, што значи светити дане празничне! — Или, ево још један случај: У Цариграду бјеше један младић, тако болестан, да не само није могао ићи, него је тешком муком пузао по земљи. Видећи, да народ иде у цркву са свијећама, да прослави угодника Божјег Николу, купи и себи свијећу и тако пужаше до цркве. Биједник допуза, постави свијећу пред иконом св. Николе и стаде му се молити; по том, загледавши се у икону, позна он, да је исто таког старца срео на путу. Сад он стаде са сузама молити угодника за помоћ, и удови његови почеше се мало по мали кретати: он се могаше већ и на ноге ослонити, и кад се намаза уљем из кандила, што гори пред св. Тројицом, он потпуно оздрави. — Ето што значи, браћо, штовати свете празнике! Ко их свето поштује, тога и Бог нигда не оставља! Не избјегавај сусретаја са свештеником, У древна времена били су људи простији, а с тога и Богу ближи. Бог се је често јављао својим избраницима и говорио је с њима; још је чешће шиљао к њима своје анђеле, који су се често јављали људима као путници с путничким штапом: човјек сретне такога путника, па га често и не поздрави, а касније се покаже, да је то ан^ео Божји. А што би ти, љубезни у Господу читаоче, чинио, да ти иза^е на сусрет такав жељени путник, не кажем — сам Бог, већ макар само анђео Божји? Ја мислим и држим, —■ да би ти с великом радошћу, с великим усхићењем срео таког небесног вјесника! И такав сусретај сматрао би ти великом срећом. А знај, брате, љубезни, да и сад, ријетко кога дана не сретнеш ав^ела Божјега, ријетко кога дана