Источник

Стр. 10

ИСТОЧНИК

Бр. 1 и 2

немаш те среће: анђео Божји, то је — свештеник Божји. Не чуди се тому, што ја говорим: то нијееу моје ријечи, то су ријечи васељенскога учитеља, св. Јована Златоустога. И светитељ Христов истину је казао: свештеник је заиста анђео Божји. И он сам објављује вољу Божју исто тако, као и анђели: он је исто таки носиоц благодати Божје, он је извршитељ тајана Божјих. Нзмој ми говорити: „Он је исто таки грјешник, као и ја"; — тебе се не тичу његови гријеси: — св. црква нас увјерава, да св. тајне не губе за нас своје спасоносне снаге због тога, ако је свештеник, који свршује тајну, грјешан, недостојан. Ео се сретне са свештеником, треба да зна, да се срео са анђелом Божјим. Тако су и сматрали тај сусрет сви свети угодници Божји, па још у старом зазјету, у најдревнија времена. Тако, кад је изишао Авраму на сусрет Мелхиседек, и,ар Салимски, свештеник Бога вишњега, Аврам је сматрао за велику срећу тај сусрет, и за то се удостојио благослова од Мелхиседека, који бјеше праслика великога Архијереја, Господа нашега Исуса Христа. А ме^у нама има људи, — срамота је и рећи, — самих православних Србаља, који сматрају сусрет са свештеником за рђав заак. Осим тога, сусревши се са свештеником, многи сујевјераи пљују на страну, као да су срели нешта одвратна; ако се пак возе, па сретну свештеника, бацају омот сијеиа или сламе, тобоже да отклоне несрећу, која ће их због тога снаћи.. . И може ли човјек доћи до таког безумља! А како друкчије да назовемо таково управ незнабошко сујевјерје, ако не безумљем ? Има ли ту ма каквог смисла ? Св. писмо вели: Вога боиса и Тереи его чти. А каково је ту поштовање свештенику Божјему, кад, код сусретаја с њим, пљују за њим или бацају омот сијена или сламе? Па има људи, који се држе тобож' образованима, који се не стиде вјеровати у таково глупо сујевјерје, уврједљиво за служитеља Божјега, и да кажем још јасније, уврједљиво за саму благодат Божју, за самога Госиода Бога... Не би ли била уврједа за тебе, поштени човјече, кад би ко стао пљувати на твог милог сина! А како се ти усуЈ^јеш вријеђати свештеника Божјег? За што? Та често га ти лично и не познајеш, а пљујеш за њим једино за то, што је он свештеник , сигурно за то и врнјеђаш, што је он служитељ Господа Бога и цркве Шегове свете, а није служитељ свијета, није слуга сатанин и његових аи^ела .. . А ко си ти онда послије тога? Чији си ти слуга? Промисли! Запитај самога себе, своју савјест: „За што ја то чиним ?" — „Говоре" ... А ко говори то ? Такови луђаци, какав си и ти; а св. Писмо никако не говори; оно нас увјерава, да све, што се с нама догађи, а без наше жеље, без нашега учешћа, све се то