Источник

источник

Стр. 35

одрже своје вјерне чврсте у вјери, да их одврате од учешћа у тој незиабогакој слави и клањању мртвој твари, стављаху им на углед Христа, и слављаху ЕБега, солнце пракдм, срф^ сХароу, које обасјава цио свијет, те Му клицаху о вечерњем богослужењу: . . . пришедш? на зандд'к соинцд кид«ккше ск -кт г к всчернУи поелпч отцл, ск1на и скатлго дВр Еога . . . Најстарпје пјесме хришћанске познате су према називу, који су добиле по времену, кад су их вјерни појали, такве су: Орто? гм9чу6$, јутрења пјесма; гатарсуо$ вечерња; вкОЛуу.о:,, кад се пале свијеће (ваљада полијелеЈНИ псалми 134 и 135?), е5)(Г] гт: 1 арЕатф. Из најстаријих литургија св. Марка и Јакова дознајемо, да при богослужењу имају удјела свегптеници, ђакони и официозно установљен кор пјевача, а вјерни су појали неколика одговарања и усклпке потврђивања. У литургији св. Марка налазе се ове пјесме: Господи по* <иил8и; II со д^о /ит^. ткоилгк; Идилт ко ГосподЈЈ; С каттч, скатт*., скатпк Г осподк; II Ш д$\'л скатлгш он коилотилса ест; О тче ндшт*. и В дкигк скат-к. Како се свршавало богослужење у првим данима хришћанске цркве, сачувао нам је сиомена св. Јустин, мученик (филозоф) ј- 166. г. Он говори у својој другој апологији, да су Хришћани на богослужењу појали пјесме у свечаном расположењу душе хришћанске, и те пјесме биле су чисто вокалне без инструмената. Језик, (орган) Хришћана је цитра благозвучна, и жртва њихова, жртва је духа, који пој"и и слави Господа. Као првог пјесника по добу сматрају св, Климента Александријског (■}• 217. г.), за њим долазе многи други, као знаменитији пз Ш. вијека: св. Григорије Чудотворац и Методије Патарски. Од св. Григорија имамо пјесама, које се и у данашњој литургији поју. Он је у својој * цркви, у Новој Кесарији, увео ове пјесме: Достопнш и ирлкедни; естк; С катт *; Т еке поелгк; ©дшгк скатч,; Е к В ситј и кидите. Већ у III. вијеку почели су скупљати пјесме и тачпо одређпвати, кад да се поју на литургији; ишло се брзим корацима на сусрет лобу св. Василија, којему бјеше познато појање у Григоријевој цркви, те га је и употријебио у својој литургиЈ *и; ишло се на сусрет великом цнјетању цквеног пјесништва и музике, која је врхунац достигла у добу св. Јована Дамаскина. Кад почетком IV. вијека црква хришћанска доби признање од рпмске имперпје, да се може слободно развијати, пјесништво црквено живну и пробуди се, као оно природа послије зимских вихора и вијавица. Но тек што се почело радити и оправљати па толико пута рушеноЈ* згради, искрсну поново непријатељ православља, који се роди у крилу његову. Јереси до душе чиниле су грдне штете у цркви Хри-