Источник

Стр. 38

источник

Бр. 3

стално своје свештенство. Она је над истима водила строги надзор, постављала учитеље, бирала кандидате, прописивала предмете, који ће се учити, јер је све то искључиво њезино право 1 ). Вогословске школе прве врсте т. ј. манастирске ступиле су врло рано у живот 2 ). Послије опћега хришћанског прогонства подигнути су многи манастири, који су као најстарији расадници свештеиства у прва времена дали цркви изврсне пастире и учитеље слова Божјега. У манастирима и манастирскијем школама васгхитавало се и наше свештенство све до отварања овога богословског училишта 1882. год. Само врло незнатан број нашнјех свештеника слушао је богословске науке у Виограду и на богословскоЈ школи у Бањојлуци која је иначе била врло кратка вијека. — 0 школама друге врсте т. ј. о сјеменцшшима говори већ блажени Августин. Он је сам за своје свештенство основао једну овакову школу, манастирски је уредио, и никога није хтио руконоложити за презвитера, ко се претходно није приправљао за тај позив у овој школи 3 ). Међутим праве почетке и то дјечачкијех сјеменишта или семинарија, налазимо на западу, гдје су најприје у Шпанији ступиле у живот. Оци другога толедског сабора (531) изјавили су, да неће никога на степен свештенства произвести, који из ране младости своје, па до 18 године, није провео у дјечачкијем семинаријама под надзором епископа. Из списа другога турског сабора (663.), пречаснога Бедз (УепегаБШз) и историје Григорија турског видимо, да су овакови заводи постајали у Француској и Италији 4 ). Подизање семинарија од стране цркве нарочито дјечачкијех 5 ) у којима се дјеца припремају за више богословске заводе, као училишта, академије и теолошке факултете, јест према данашњем стању и духу времена неопходно потребно. Јер искуство нас учи, да религиозно-морални живот и ако није сасвим ишчезнуо, ипак у многијем породицама мало по мало опада. Тако исто искуство нас учи, да је у многијем свјетскијем заводима и школама религиозни дух сасвим ишчезнуо и да у истима владају већином и ако не баш нехришћанска, а оно свакако антихришћанска начела. За то је у оваковим школама и заводима додир моралве и непокварене дјеце, која се припремају за све-

Ј ) Оепп <Ие Клгсће ћа4 а11ет шк1 аиазсћНевбНсћ с1аз Кесћ(, 1ћге Бхепег ги ММеп — Љг з^ећ! аизбсћНеззНсћ (1ав Еесћ!; ги, сНезе Апа &Неп, 8ет1паге ^епапп*, ги 1е11;еп. и 8. Шскег, Ра81ога1-Тћео1о §^е 8. 18. „^1е ВПскш^ с !ег Сап(Н(1а1еп (1ев ^еЈбШсћеп 84ап(1е8 -8(ећ{ аи88сћНе8бНсћ с1ег 1ећгепс1еп КЈгсће тлх ипс! 181; пасћ ^оШшћег Апоп1пип§ Кесћ! ипс! РШсћ4 с !ег В18сћо±е. и 8.1. ЗсМећ, Ра81;ога1-Тћео1о §'1е 8 19и20'

2 ) Ове школе подизане су у манастирима, и заступале су сјемениипа, гдје такова нијесу могла бити основана. Види „Црквено право", Милагиа, §. 57. Стр 236.

3 ) „Без ћ1. Аи^изИпив тоедћђе пиг сНе јеп1 §'оп ги Рпез^егп, сНе 1ћге ВПсНт^ 1п (1ет уоп Јћт егпсћ<;е1;еп ипс! МбзЈегНсћ ет§'епсћ1;е<;еп беттаге егћЈНел*. 8. Раз1;ога1-Тћео1о^1е, § 12, 8. 18; испореди Раз1;ога1-Тћео1о^1е, Зскпск, § 16, 8. 20.

4 ) Види; Раа1;ога1-Тћео1о§1е, Кгскег , § 12; Зсћпсћ, §. 16.

5 ) И ако је неисказана вриједност овијех семинарија, то ипак, жали Боже, нијесу у православној цркви уобичајена.