Источник

Стр. 74

Бр. 5

сједницу молитвом, с поразумно бира перово^у, чита отписе духовне власти и предложена питања, (ако их имај, затим долазе питања из пастирске праксе, која се односе на тројаку свештеничку службу, даље питања, која се тичу цркве, школе, самог свештенства и пастве. Пошто је Предсједник (протопрезвитер) истакао које од поменутијех питања или који други члан свештеничког збора, то онда сви чланови заједнички расправљају и рјешавају дотично питање, које се веКнном гласова усвојепо и ријегиено уноси у заиисник. На исти начин поступа се и са осталијем питањима и предлозима све до завршетка сједнице. Кад се исцрпи дневни ред, онда сви присутни чланови потписују сједнички записник, који се у препису овјеровљен од стране протопрезитера (пресједника) шаље духовпој власти на одобрење. — За вријеме сједнице шреоа да влада ред и мир. Мла/ји свеитеници дужни су старијим и искуснијим одавати у свему иристојну иочаст и њима иропустити теже сшвари на ри)ешење. Свако разметање и хвалисање на сједници мора се безусловно избјегавати, пошто је то с једне стране недостојно свештеника, а с друге опет противи се и самој цијељи сједнице 1 ). Осим прописанијех зборова свештеници могу по потреби службе чинити састанке по вољи, ради савјетовања и рјешавања тежијех питања и случајева, који често долазе у пастирској служби. Овакове састанке, које изазове иогареба службе, називамо слободиијем пастирскијем зборовима. Слободни пастирски зборови познати су код нас под именом ванреднијех сједница. Ванредне сједнице могу свештеници по потреби држати у свако доба, осим ако је епископ друкчије одредио 2 ). Пастирске зборове на западу називају пастирскијем конференцијама 3 ). Под истим именом држе своје пастирске зборове православни Малоруси (Рутени) и Румуни у Вуковини. Код нас су пастирски зборови позвати под именом иастирскијех сједница , које се редовно држе у свакоме котару. АЕ. и митрополитска конзисторија у Сарајеву, од 23. октобра 1889. наре^ује, да се у свима протопрезвитератима држе свештеничке сједнице: „Да свештенство у својој задаћи сигурније и темељитије становиште заузимало буде, и да корача правцем, који ни једног свештеника не ће довести до неприлике ни у којем погледу, овим се налаже, да се држе свештеничке сједнице барем тромјесечне, у свима протопрезвитератима ове епархије, и да се заведу и започну

») „Аисћ ћаш1еЧ ез 81сћ шсМ шп е!§епе (ЛогШсГгии^ <1игсћ ргипктоИез СИапзеп тН 6е!ећгеаткеи, ии(Ј 8ећаг&тп, вопДегп ит (Пе Егг1е1ип§; еЈпег а '1е1сћаг1 ;1о -еп Ргах18 ип(1 §1искЦсће ЕбаипјЈ ,«сћлујепдег РивЈогаНаЦе'. К1скег, Ра84ога1-Тћео1о^1е, §. 34. 8. 47.

2 ) АЕ. и мвтрополитска консисторија Херцеговачко-захумска, од 23. децембра 1899. наређује, да се за ванредне еједнице претходно мора тражити привоЈа. Види: „Иеточник" за год. 1900 бр. 1. и 2.

8 ) Види: 1>г. Е. УеНп^, „Еећгћисћ <1е8 каЉ. опеп!. ипс1 рго4. Кн-сћепгесћЈз", §. 151. 8. 600; в-. РћИНрз, „Еећгћисћ с!е8 ЕгсћепгесћЦ §. 167. 8. 347.