Источник

С"тр. 90

ИСТОЧНИК

г .р. 0

Ме1>у тим се може догодити, да се цијелога живота мучиш узалуд? теби ће се чинити, да чиниш велико добро, а у ствари, кад умреш, и иза^еш пред суд Божји, сво твоје добро није ни пода што, и ти ћеш чути од Господа страшне ријечи: „Иди од Мене, не познајем те!' 1 Није ли истина, брате мој: треба добро размислити, да не паднеш у таку пагубну погрјешку! А многи, о како су се многи преварили! Многи су смјело гледали у очи приближујуће се смрти, мислећи у себи: ,,а што, живио сам. мучио сам се свога вијека, то сам и то учинио: — не остављам лошу успомену и за себе, добри људи сјећаће ме се у добру, па зар би то моје добро Бог могао примити ни пода што ?" Опасаи рачуни! Брате мој! Да ће Бог твоје добро оцијенити како треба, о томе нема сумње: а да ли ће се то твоје добро — као чисто злато, показати у пресвијетлим очима Божјим, — то је питање! Обазри се. промисли: није ли оно оскврњено таштином, не мириши ли на гордост, није ли учињено због славе људске? Та и сам нећеш да узмеш ствар трулу за добру; а зар мислиш, да ће Господ примити од тебе добро твоје, ако се оно покаже, да је помијешано с гријехом? Ружно је видјети: Један пости цио живот, метанише Сезбројно, чита сваки дан по неколико акатиста. а мисли за себе, као онај стари Фарисеј: „нијееам као други људи . .. Ево, како сам побожан — нијесам такав, као ево ова пијаница, распикућа; или ево овај подмитљиви чиновник и нитков ..Други и цркве зида, и звона лије, и болнице подиже, и школе, а у себи мисли: „Гле наше! Не уступам ни корака такима: зар ја немам новаца ? Не ћу се осрамотити, знаћу ја себе истакнути — нека сваки зна, ко сам ја!" .. . Не, брате мој љубазни, тако је добро ; — мрзост у очима Божјим на тај начин не ћеш спасти душу; осим тога: враг ће тим добром заслијепити очи твоје, и ти не ћеш видјети твоје духовне сиротиње — Само је оно добро спасоносно, које је добро учињено, само је оно добро Богу угодно, које се чини у славу Божју; сјети се: Вог пази на срце, па намјеру; Нзему нијесу нужни твоји новци, Нзему је нужно твоје срце: сине, говори Он, дај ми срце своје... Ето, ако дадеш Господу Богу срце своје, дајеш му себе сама, као што се послугани син покорава вољи свога оца, тада ти неће на ум пасти, да се хвалиш добром својим; а ако би те когод стао хвалити или ти захваљивати за што, тп би му рекао: „ПГго се то мене грјешнога тиче?" Ето, тако је заповједио Господ Бог да се чини, ја сам само слуга Његов; нека му је слава и хвала, што је удостојио мене грјешника да послужим добром дјелу, — та има Господ много слуга и осим мене, и не баш тако лијених, као што сам ја — слуга његов ништави! А треба