Источник

источник

Бр. 6

без жадости не догађа, за то се и сама врлина назива крсшом; а то ће рећи, ако хоћеш да чиниш добро, спреми се на тугу и искушење. Ево како се мора чинити свако добро дјело по науцн св. Отаца! Ради, али проси од Господа и помоћи; ради, али и пази, како треба радити ? Да ие би чимгод разгњевио Господа, да не узме из руку твојих добро дјело, и не преда другоме због гријеха твојих? Ради и моли се: нд8чн л1а, Господе, ткорити колнг ткојо (Пс. 142, 10). И Господ ће сачувати рад твој од невидљивога тата — од духа таштине и гордости, и биће ти то добро дјело на спас душе, и чућеш у дан судњи радосни позив од Господа: Раке, клдгУи и к-крнкш, книди кт* рлдост^ Господа ткоеги?! Ходи к мени, који си се трудио, отпочини од трудова својих у обитељи Оца Мога небеснога!...

Црквене вијести. Уведени у службу. Протојереј Петар Ђени ћ, досадашњи катихета велике гимнасије сарајевске, дана 23. марта о. г. уведен је свечано у службу правог члана Дабро-босанске консисторије уз полагање прописане заклетве у руке Његовог Високопреосвештенства Господина АЕ. и Митрополита Н и к о л а ј а. Консисторијални савјетник Ђенић остао је до данас катихетом на гимнасији с тога, што до сад нијс било стигло високо одобрење за новог катихету јеромонаха Владимира Боберића, који је сада такође уведен у дузкност катихете гимнаси]алног, а уједно му је повјерено и обучавање ђака гимнасијалних у црквеном коралном појању.

Књиткевне биљешке. Кел ие Мб^опцав у свесци март—април (стр. 463) јавља, да је оријентални институт Лазарева у Москви закључио, да фототипијом изда јерменски рукопис, који се под бр. 1111 налази у библиотеци реченога института. Рукопис }е на пергаменту а датира од 887. г. послије Христа. Значај овога рукописа не одскаче само због јерменске палеографије, него поглавито због критике текста Новога Завјета, пошто се у њему налазе знаменити варијанти у великом броју. Фототипна едиција — која се издаје у ограниченом броју ексемплара, — садрасаће 458 страница 1П 4°, и за иноземство стојаће 60 франака.

Р а з н о. Иарастос архимандриту ДучиКу у Мостару. На чисти уторник о. г. са мостарске саборне цркве сва звона огласише, да је смрћу архимандрита Дучића наша кршна Херцеговина изгубила за навијек једнога оз, најзаслужнијих својих синова и бораца, који су се у иуној мјери своме роду одужили. т 1им је стигла тужна вијест одмах су брату врлог покојника Васу Дучићу послата многа сау-