Источник

Стр. 84

ИСТОЧНИК

Бр 6

тај начин сачувао од „упаљивања" х ) — „али који не удаје, боље чинп" 2 ), јер код такове удате дјевојке није ева брпга на то обраћена, „како ће угодити Госиоду", него је код ње брига преполовљена, те је једна половина обраћена на то, „како ће угодити мужу", а тек друга половина је обраћена на то, „како ће угоднти Господу". Како брак није гријех против богоугодног живота, то га Бог и дозвољава својим створењима, својој дјеци. Али, како је брак донекле сметња богоугодном животу, то брак и повлачи за собом неку казну, спојен је са неким неугодностима: „теби ћу — вели Вог Еви — много муке задати, кад затрудњиш. с мукама ћеш дјецу рађати 3 ). А св. апостол ГГавле опет каже: „Ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио; и дјевојка, ако се уда, није сагријешила: али ће имати такови невоље тјелесне; а ја вас жалим" 4 ). Но брак — као сметња богоугодном животу — није кажњен само „невољама тјелесним", него и душевним: У дјечијој болести љуто пати и страда колико тијело, толико више душа родитељска, а ваступили смрт, тада доиста родитељску „душу пробада нож" 5 ). Како брак није гријех против богоугодног живота, то он ни нема само тамну. него и своју свијетлу страну; како брак није само сметња, него и знатна помоћ у богоугодном животу — то он и није спојен само са тјелесним и душевним невољама, него и са тјелесним користима и душевним радостима. И ако брак пред Богом има своју цијену и вриједност, али да бп имао још већу, Бог је извољео са благословом брака спојити и благослов за рађање дјеце, који супрузима доноси тјелесне користи и душевне радости. Дјеца су помоћ и потпора, рана м одбрана својих родитеља у њиховој старости. С тога Христос Спаситељ љуто кори и жестоко изобличава оне, који под изговором, да ]е „ирилог" црквени оно, „чиме би помоћи могли" својим родитељима, руше и „укидају заповијест Божију" о „поштовању оца и матере" 6 ), те ускраћују својим родитељима потребну им храну и његу. А да је брак и односно рађање дјеце у браку спојено и са душевним радостима свједочи нам св цргсва, која сваком сину и чеду своме вели: ( Т)кјнгт к трдпезу твоед, Уаки' стеклУе кида исчддТа ткоа, рдд8исл и кеселисА, прнкодд с ! а Христоки, пдст к1ренамалиик8 7 ), а праведни Соломон опет каже: „Вијенац су старцима унуци" 8 ). Па онда: брак, или ра4 ) 1Ш. ет. 9. -ј п|1(1. ст . 38. 8 ) I. Мој. Ш. 16. 4 ) I. Кор. УП. 28 ђ ) Лук. П. 35. 6 ) Мат. XV. 5--6. ') 3. антиф . 7. гласа. 8 ) Ириче Солом. XVII. 6.