Источник

Бр. 6

ИОТОЧНИК

ђање дјеце у браку, има то добро, што се њимо одржава људски род и шири црква Христова, која има тај задатак, да Бога преузноси, слави и велача, за то и вели Христос Спаситељ: „Жеиа, кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет 1 ). — Како је брак нека сметња богоугодиом животу, то рађање дјеце у браку у неколико заглађује и потире ту сметњу. Св. апослол Лавле говорећи о паду првих људи вели: „ А.дам се ие превари, а жена преваривши се постаде преступница; али ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињн с погатењем" 2 ). [Овдје нагласити ваља да апостол вели, да ће се жена спасти не тек самим рађањем дјеце, него ако уз то буде још „остала у вјери и љубави и у светињи с поштењем 1 '. Што и опет доказује и свједочи, да рађање дјеце није строга и искључива, па ни прва и најглавнија сврха хришћанског брака, него да је прва и најглавнија сврха хришћанског брака — богоугодан живот, због чега и св. црква Христова, казујући својим члановима, да се „радују и веселе" дјеци својој, опомиње их уједно, да дјецу своју приводе „Христови, чл= стк1ренача/»ник8 "ј. Па како се ра^ањем дјеце у браку одржава људски род и шири св. црква Христова, која је основана ради славе Божје и која томе и служи — то се и рађањем дјеце угађа Богу. Од туда је хотимично обустављање рађања дјеце, као и насилно и пријевремено уклањање утробина плода, Богу исто тако противно и мрско, као и убијство. Према томе је сврха брака, баш и о погледом на рађање дјеце „узајамно потпомагање мужа и жене на путу богоугодног живота". Послије свега, наведепога моглп би рећи, да је сврха, цијељ хришћанскога брака — једна, а ту једгшу сврху хришћанскога брака могли би кратко и најкраће, а за то ипак тачно и јасно, означити као: „узајамно потпомагање мужа и жеие на путу богоугодног живота". Та богоугодност брачног живота засвједочава се и састоји се: 1. у томе, што се муж и жена узајамно потпомажу радом и савјетом као другови; 2. у томе, што се муж и жена узајамно потпомажу у обуздавању грјеховних жеља и паслада и у лијечењу неуредних нагона чувствености; и 3. у томе, што се муж и жена узајамно потпомажу у рађању дјеце ради множења и одржања рода човјечјега и рађања и множења чеда цркви Божјој, којој је задаћа — слава Божја.

') Јов. XVI. 21. I. Тим. II. 14.