Источник

Стр. 86

источник

Бр. 6

Прва два потпомагања треба да су и морају бнти у сваком браку; у противном случају, гдје тога није — ту није хришћански брак; треће — али нагласити ваља, само уз Вожју вољу и по Вожјем опредјељењу — не мора бити, па да за то брак и опет буде прави хришћански брак, коме у светости ништа не оскудјева. Да се овдје још нечега дотакнемо. Ако је већ брак, без рађања дјеце, прави хришћански брак, нотпуно узвишен и свет, и ако већ црква Христова врло уважава и високо уздиже дјевичанство, безбрачност: то би смо се зар запитати могли, па и хтјели: шта би било од рода људскога и цркве Христове да Бог са браком није спојио уједно и рађање дјеце ? или шта би било са родом људским и црквом Христовом, да је свима људима „дато да могу примити ријечи: „није се добро женити'' 1 ), те кад би л.удч слушајући апостолску ријеч, „ја хоћу да сте ви безбрижни 1 ' и опег ону другу: „хоћу да сви људи буду као и ја" — угледали се на апостола, па ски „остали, као и он што је" 2 ) т. ј. безбрачни? Но то и тако питати значило би, свакако, пачати се у Божје свезнање и Божје свемогућство, значило би хтјети заронити у „дубину богатства и премудрости и разума Божјега" 3 ), те питати: је ли Бог знао за други који начин, и је ли Бог могао на други какав начнн одржавати и одржати бића, која је на прославу и величање имена свога створио? Али „неиспитани су судови и неистражљиви путеви" Божји па за то их не испитујмо и не истражујмо! А на пошљетку, има ли мјеста и смисла о таковом чему питати Онога, који „може и од камења подигнути дјецу Авраму" 4 ) и пред Њим, кад би људи „ућутали" те Га славити не би хтјели, а Шему би „камење повикало" 5 ), и славило Га и величало. Тврдо увјерени, да је Бог знао, па и могао на други начин одржавати и одржати бића на славу нмена свога створења нама је доста знати и утврдити, да је Богу било по вољи одржање рода људског на тај начин извести, што ће са браком — кад п гдје то и опет Њему буде по вољи — спојити и рађање дјеце. А за што је Богу било угодно изабрати баш тај, а не који други начин, као и то, који би и какви би то други начин бити могао — „н^кстћ наше рдзблгкти", јер то „Отецт*. иоложи во шоеи вмсти" 6 ). >) Мт. XIX. 10—11. 2 ) I. Кор. VII. 32, и 7—8. 3 ) Римљ. XI. 33. *) Лук. Ш. 8. 5 ) 1Ш. XIX. 40. 6 ) Дјел. ап. I. 7.