Источник

Бр. 6 ИСТОЧНИК Стр. 87

Слике из историје црквенога пјесништва и музика у православној цркви. — Јеромонах Владимир Боберић, гимн. катихета. [Са^ајево.] (Наставак.) Император Јустинијан увео јз појати пјесму ©динородмкш Скше и Олоке КожТи . . . Вјероватно је, да је он и написао ову пјесму, јер сличне ријечи дао је урезати на престолу софијске цркве: ПрУилш Смне и &Л0В6 ВожТи кочелоскчившшсА и расплвшТисА за наст* и нас^к совлнгди вт*. јцмкоглдвнои к ^кр ^к . . . л1олнтвалш ск. Вогородицм и приснод -кки Жарш. У вријеме Јована Схоластика (око 550 г.) уиесена је у латургију пјесма „Нже хер$килш", а на Вел. Четвртак установљеио је појати мјесто ње: Еечеру твоја тдин Т а. Са Георгијем ГГисидијским, који бијанхе ђакон и хартофилакс у вријеме цара Ираклија (610—641) и св. Андријом Критским ("ј" 712 г.) добила је црква врло даровите пјеснпке. Акатист у суботу пете недјеље поста, састављен (како стоји у већини минеја) од Георгија Писидијског у част Богородице, ирепун је пјесничких фигура, пун полета, накићен дивним епитетима, који се у нојединим пјесмама сјају као бисерна роса на цвијету мирисаву. 8ар има грјешне душе, коју нијесу гануле оне слатке ријечи у Акатисту његову, они анђелски поздрави, да и сам радосно не кликне Богородици: Р лд В иса шк-ксто ненек-кстндА. Многи сматрају аукторем овога акатиста не Георгија, него Сергија, патријарха цариградског, који се и иначе много бринуо за црквени обред, а неки чак и Романа. Изгледа, да питање, ко је ауктор овога акатиста још ни данас ријешено није 1 ). Покајпи канои Андрије Критског је пјесма о ништавилу човјечјем и великој грјешности нашој, која се топло моли милосрдном Богу, који има власт „ остдвлати гр -к )(и", да нас ослободи од гријеха и смрги, да нас просвјети свјетлошћу правде и непорочног живота. ПриклиждетсА д8ше конеи,^, приклиждетсА и нерддиши, ни готокишиса крел ^а сокраш/етсА, костани, члиз г ћ. при дкере ^-к с 8 д Т а естк: Такш сонТе, Такц) цк-ктт*. крел <а жит Т а течетт*, что вс8е л^Ател ^са 3 ). Софроније, патријарх јерусалимски (-ј- 644 г.). За његово име везују састав чина великог освећења воде, које се у његово доба свршавало врло величанствено на Јордану. Његова је и стихира: Гласк господент* на кода^.

') К. Кгитћасћег: ОевсНсМе (1ег ћугапИтвсћеп 1ЛМега4иг. Мипсћеп 1897. стр. 672. 2 ) Шести тропар четврте цјесме Андријиног Покајног Канона.