Источник

Бр. 7

ИСТОЧНИК

Стр. 105

блаженством. Он је све тако уредио, да нам његове заповиједп морају битн добро дошле, — да за њима морамо тежити. Он је све тако уредио, да смо ми сами собом склоњени, да Га на своју сопствену срећу слушамо и његове заповиједи испуњавамо. Вама је свима познато, да је Исус љубав према ближњем учинио главним законом своје религије; ви знате, да је он ову заповијед у свакој прилици препоручивао, и јако обвезао своје пзљедбенике да је испуњавају. Али све да то није било, све да Исус није рекао : Љуби ближњег као самог себе, све да није рекао: Све што желите да вама чине људи, чините и ви њима, све да није рекао: По том ће вас познати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом, све да Исус није препоручио да испуњавамо заповијед љубави: ипак би нас наша корист на то потакла, да своје ближње љубимо, јер ми на тај начин предобијамо њихова срца — тиме смо кадри њихову узајамну љубав стећи. Јер ако једног Хришћанина не љубе и не цијене његови ближњи, он је сажаљења достојан, у правом смислу ријечи, он је убог човјек. Его нек има свега, што земља лијепога на себи носи, нек је угледан и од свакуд поштован, нек је у изобиљ_у и сјају свакоме, ако нема љубави и благонаклоности својих ближњих, (о, тада се ја с њиме не мјењам), нека му тада сва његова блага, нека је далеко са својијем угледом, мени се допада љубав добријех људи. Дужиост је моја слава највећа, А за њом увијек из стопе у стопу И сдава пред Богом великим, Путује љубав другова побожних. Од куда то, благочестнви Хришћани, да су премноги Хришћаии без љубави и благонаклоности својих ближњих ? Од куда то, да им нико није добар, да неимају ни једног пријатеља, да су непрестано заплетени у жалост, да увијек живе у свађи и инату, да се немогу радовати своме животу на земљи, који је и онако тако кратак, и тако тежак? Мени би било драго, кад се не би многи усудио рећи, али истина, истина се не д& ни једном прећутати и затајити. Многи су људи сами себи криви, када су приморани да буду без љубави својих ближњих; о њима ое вели, као што је у светом писму написапо: С каквом мјером мјерите, с таквом ће и вама мјерити. Многи се људи не смпју ни на кога другог тужити, него сами на се; не смију никог окривљавати, већ сами себе, ако немају љубав ближњих. Заиста признати се мора, да је лако предобити срца ближњих и њихову љубав стећи. Само треб I бити добар, само ваља бити љубазан, тих, благуслужш према својим ближњим, — тако ћемо њихова срца предобити Знајући, да је свакоме од вас бесконачно пуно стало до љубави и благонак лонссти својих ближњих, ако хоће, ј. а мирно и задовољно