Источник

Бр. 7

ИСТОЧНИК

Стр 111

је Јудејима. Напротив људи, који безвјерни живот проводе; људи, који у својој души неимају никаква страхопоштовања пред Богом и његовим законом; људи, који велике наде хришћанства држе за празан сан, за обману свјетине; људи, који својим радом наносе срамоту религији Исусовој, који и ако нијесу били хришћани, и ако нијесу били или незнабошци, ипак би живјели себи на срамоту а другии на саблазан: кажите могу ли се такви безвјерии људи поуздати у љубав других ? Могу ли предобити срца добрих и побожних ? О, то се неда замислити. Додугие они ће некоме који пут добро доћи, јер има доста људи, који радо гледају, кад се повећава број лакоумних и порочних, да што лакше могу своју срамоту сакрити за ту велику множину. Али хоће ли безвјеран човјек предобити срца добрих, праких пријатеља Божјих и врлине? Не, разлика је између обојих као између свјетла и таме, изме^у дана и ноћи. Само правом религиозношћу можемо предобити срца других људи и њихову љубав стећи — ја кажем с марљивогаћу, правом хришћанском религиозношћу. Јер има лажна религиозност, која није ништа друго већ лицемјерство, којим друге обмањујемо, и она је исто тако кажњива и опасна као очевидни порок. Само тада ако своју љубав показујете према добру, и дубоко поштовање према религији; само тада, ако своје цијело живљење удешавате у гра^анском и кућњем животу према хришћанским начелима; само тада ако тако мислито, као што је Исус мислио, ако вам религија служи као стални во^а и пратилац на путу живота: само тада ћете предобити срца ближњих и њихову љубав стећи. Они ће се вас држати, вама се придружити, па и лако ће се с поштовањем према вама односити, и ругач ће у вашој присутности умукнути. Да, чим вас више познају, тим ће вам се п више радовати, држаће вас за ослонац религије. Свака настава, свака опомена, свака утјеха, која на ваша уста излази, јаки ће утјецај учинити на своје ближње, свак ће вас у тпшини штовати и цијенпти, тако, да ће се на вас угледати и подражавати вам. Ако у својим пословима у грађанским и кућевним одношајима долазите у додир с људима, који вашу религиозност, и ваше поштење нознају, они ће са захвалним срцем покликнути и рећи ово: ево ово је поштен хришћанин, у коме не има ништа лажног. Будите збратимљени, милостиви, сажаљиви, услужни, ах, тада ће бити људи, који вам оно чине што је право и један другом веле: ово су прави ученици Христови, прави прејемници Господњи. Ако други добри хришћани виде, како трпељиво сносите, како утјешно одлазите с овог свијета, тада ће се у њима побудити тиха жеља: О камо среће лијепе, кад бн моја душа умрла смрћу праведника,