Источник

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XIV. Сарајево, 15. априла 1900. Бр. 7. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕ11СТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДЦИК. ИЛАРИОН РАДОНИЋ, ЈЕРОМОНАХ.

з зисч: гез: ОНаименовање. Високо ц. и кр. заједничко министарство наимеиовало је досадашњег суплента у српско-православиом богословском училишту у Рељеву јеромонаха Илариона Радонића редовеим професором у истом училишту у дефинитивном својству. КС БЗБЛНПЧНО. Уредба парохија у архиепископији цариградској*). Потврђено патријархом цариградским Константином. Глава I. 0 парохијским скупштинама. § г Парохијске скупштине дијеле се на редовне и извапредне. Редовие се сазивају: *) Званичан ортан цариградеке патријаршије А^Гј&гса" У бројевима 39. 40. и 42. за протлу 1899. год. нубликовао је нова правила ва устројство црквених спћина у архиеписконији цмриградској. Иста правила расправл.ена су у оба централна управљајућа тијела цариградске натријаршије, наиме у синоду и мјешовитом савјету, а потврђена су патријархом Константином V., те као чакова ступила су у живот и имају законску, обавезну силу. Ми у нашем листу доносимо уредбу ову већ и с тога разлога, што се и у нас ноку.чтава да се установи и донесе уредба једна, која би у ееби садржала и уређење црквених опћина, као и централних, средшпњих власти. Проучимо ли овај цариградски црквено-опћински канонизам, видјећемо, како је цариградска патријаршија и овом прпликом имала на уму, да се и овом уредбом очува неповријеђено онај чисто црквени дух и правац, који вал.а да провејава сва црквено-управна уређења. Колико само одступају од овога канонизма наши устави у којима се осјетно опажа и примјећује превага свјетовног елемента, што се из (►снове противи духу православне цркве, а којима се крљи и вријеђа богомустановљено право прејемника апостолских — хијерархије • У1>.