Источник

Вр. 8

источник

Стр. 121

ликује не само као пјесник, већ и као мислил&ц-философ. Посматрајући иромјенљивост и варљивост овога свијета и свјетско ништавило, оплакује судбину нашу, плаче и рида, кад помисли на смрт, и види, гдје у гробу лежи по образу божју саздана красота; и удубивши се у мисли о човјеку и животу пита: Гд-к (ст^ жТрское пристрлстп; гд'к јстк |||Н11цнлииим\-к /иечтанТе; гд'к естк злато и сревро; гд'к естк рлкшвт* лјиожестко и л10/1ка; — и дошавши до закључка, да је ске прах, пепео и сјен, налази све оно не гдјегод овдје на земљи, већ у сједињењу са Богом те Га моли, да |;'кчпк1\"к вдагн сподоби умрлога. То је есенција свију мртвевих пјесама његових, које силно потресају душу у човјека. Зар може ко тврд остати у срцу своме, не пустити сузу жалосннцу, кад чује анђелски глас свештеников, гдје озбиљним тоном осмога гласа „плаче и рида, кад помисли на смрт", и види у гробу „по шкраз^ бож'Тк> созд<ш8к> наш<Ј красот^, везокразн^, в(зслдвн$, не и<и!5ш,8к> видл . . . как«? пре= да\ол)СА т<гкнТ1о; каки> соирмго\о,исл\ с.нерти . . . . " По множини лирског елемента амо спадају Дамаскинове васкрсне стихирв (у нашем октоиху прве три). У њима слави Дамаскин ускрслога Господа Исуса Христа по примјеру св. Анатолија. Амо иду и његови васкрсни аншифони , које је он удесио према ст.—завјетним пјесмама степенским приредивгаи их згодно за нов.—завјетно богослужење. Посебну врсту сачињавају његови састави, тзв. богородичпе ијесмв или догматици , у којима као хришћански философ у пјесничкој форми раскрива тајну ваплоћења Вога Слова, доказујући, да се Исус Христос родио од Богородице Дјеве Марије и доказујући у Нзему једну ипостас и дкогубост природе. Св. Дамаскин и Козма Мајумски су врло много пјевали, све књиге за црквену службу пуне су њихових производа. Октоих, минеј, триод посни и цвјетнн пуни су њиховнх саставака. Од главнијих нјесама њихових споменућемо негее: Даиаскину припада канон на св. Пасху, недјељу Томину, први на Вазнесење и други на Духове; па онда други канон на Вожић, други на Богојављење, други на Преображење, другн на Успеније Вогородице, канон на Рођење и Уејековање св. Јована Претече, канон на Нову Годину други т. ј.: св. Василију и многи други. Њему припадају у минеју многе стихире на господске, богородичне и светитељске празнике. У октоиху њему припадају прве три стихире од свакога гласа, затим већина пј^сама, које говоре о васкрсењу Христову и јутрењи антифони; осим тога богородични канони на повечерју, догматици на вечерњу и већ споменуте мртвене стихире. — Св. Козми припадају први канони: на Божић, Богојављење, Преображење; затим канони: на Крстов-даи, Сретење, први на Успеније,