Источник

Стр. 122

источник

Бр. 8

св. Григорију Богослову и св. великомученику Георгију, канон Цвјетне Неђеље и први канон на Педесетницу. Исто тако је и Козма саставио многе стихире на веће и мање празнике. Јован Дамаскин и Козма Мајумски су толико написалн, д,а су општу и најглавнију потребу цркве подмирили. Црква Христова живи, она напредује, те према томе она осјећахпе све новије и новије потребе. Што је вријеме даље текло, црква је све више празника имала и славила их, а за које не бјеше посебитих пјесама. Да црква може своје празнике достојно прославити даровао је Бог њојзи послије Дамаскина и Козме још много другиз благочастивих мужева и даровитих пјесника, који су у пјесмама прослав.пали Бога и ГБегове светитеље. Дамаскин је са Козмом дао правац, којим треба да се греде у појању и пјевању, њихов утјецај био је толико силан, да се дуго — дуго иза њих не појављује тако велики дар, као што су они били; али ипак црква је добила пјеснике, који су слободно ишли путем, означеним Дамаскином и Козмом. ЕБихова дјела и ако нијесу нешто ново у црквеном пјесништву, али су пуна садржине и љепоте. За то нам је дужност на овом мјесту споменути нешто о сљедбеницима Дамаскиновим, а то су: браћа Студити, св. Јосиф Цјеснописац, Теофан и Теодор Начертани. Ово су главни представници, који су наставили Дамаскиново дјело и попуњавали, гдје се још осјећала праз ц ина. Они неуморно радише на ширењу октоиха и оба триода, посног и цвјетног. Нова живота и покрета хришћанској поесији дадоше пјесници из Сирије и Италије. Знаменитији су из Италије Григорије и Теодосије сиракуски. Из Сицилије је и знаменити цјесник Јосиф Пјеснописац. св. Теодор Студит пјева у посном триоду мучно стање човјеково, немоћ наше природе, сврху и крај нашега живота, па нас позива на покајање и обраћање Господу за поиоћ. Особито је лијепа стихира, која без сумње њему припада: на Суботу мјесоаусну: Прждите прежде конца кси кратп, иерстћ н4ш8 кидаш,{, и естесткд нлше™ не /иош ,ное, и ^достк ндш$ и конјцт *. о^зримт*., и органм сос8да илотиаги>, и Такш прл^ челок -кк г к сн-кд ^к чершлп*. и тлкни: Тдкш с8\Та кости ндша ксдки* не и/и8ш,е дкијднТа . ко гровк! кникнш г к, гд-к сллка; гд-к докротд зракд; гд-к кадгоглаголикми азикв.; гд-к крижи; или гд-к око; кса пра^-к и скнк; т'к ,ижЕ нош,ади снасе кск\- г ћ наск У Канону мјчсоиусне нвдјеље вид,и страхоту страшнога суда Христовог и моли мнлост и опроштење за све људе. У Ксшону на недјељу крстоиоклону радосно поздравља крст Господњи као силно оружје против свега, што се демонски диже на човјека. У минеју има много пјесама са натписом „студита"; биће, да су то мање—више све његова дјела јер он је био најзнаменитији члан студитског манастира.