Источник

Бр. 8

ИСТОЧНИК

Стр 123

Жнвотописац Теодоров пише, да су иноци студитске обите.љи већи дно свог времена жртвовали на пјевање црквених пјесама. Једни су, вели, састављаљн бесједе и поуке, а други су писали научна дјела једни су се опет занимали црквеним пјесмама, мелодијама и псалмима ме^у којима је бно и брат Теодоров Јосиф Студит 1 ). св. Теофан Начертани био је ваљан и даровит пјесник; називају га „пријатном скнралом". Најбољи његови канони су: канон на неђељу православља, канон апостолима, канон анђељима и Благовијестима. Канон апостолима је препун пјесничких фигура. Ма да је живео у половини IX. вијека, ипак налазимо у његовим пјесмама и такових љепота, које би красиле пјесму и данагањег којег поете. На пр. из канона аностолима ово неколико мјеста: Ви паиунисте предјеле васељене божаственим учењем; напуните и моју душу добрим дјелима Као муње, као луче непролазиог сунца послао си ти, Слове, апостоле у све крајеве свијета .... Море сршашног грнјеха устремило се на мене Слове, и вали гадних мисли муте ми душу: добри крмару — Господе! молитвама ученика твојих спаси ме! . . . Божаствене кљешгае , ти Богородице, која си неизречено примила угљен Божји! расиаљен угљен мојих страсти погаси, Пречиста, росом твојих молитава и славних апостола. Уз Теофана знаменит је и брат његов Јосиф Начертани, па и остали Студити: Антоније, Арсеније, Василије, Гаврило, Никола и др . . . уз њих још Георгије Никомидијеки, Митрофан и Теодор смирњааски. Од најплоднијих пак пјесника IX. вијека био је Јосиф Пјеснописац, творац канона. Кајетан тражећи по службеним књигама умотворе његове доказује: да Јосифу припада до 300 канона. Ово изгледа увеличано, но биће их укупно са трипјеснецима и четирипјеснецнма до неких 200 2 ). Родом је био са Сицилије, одакле је побјегао од Арапа пут Пелопонеза, док се није настанио у Солуну, гдје је и свештеником постао. Доцније видимо га у Цариграду, гдје је у великом пријатељству живео са Григоријем Декаполнтом. Император Лав Јерменин гонио га је због поштовања икона, те је много препатио, но ипак дочекао је дубоку староот. Умро је око 883. Јосиф је послије Дамаскина много допуњавао овај наш данашњи октоих. Он је већином писао каноне и то на оне празнике и оним светите.з.има, којима још не бјеше канона. О поесији његовој свједочи животописац његов Јован: „Кад би он стао писати стихове, и слух би наслађавао чудном пријатношћу и срца плијенио силом мисли. Какве врсте музике нема у њега! Каква сладост стиха не отима се

х ) ФхларетЂ, арх. чернигов. ■ Обзорт« п&сноп^вцевт,, стр. 311. 2 ) ФхларетЂ а. ч. ОбзорЂ и-ћсноп-ЈЈВцев-Б стр. 368.