Источник

Стр. 124

Бр. 8

са усана његових! Сан и лијеност бјеже са људи љенивих, кад стихови његови почну очаравати и слух и душу .... Разноликост и хармонија његових стихова била је Пр И ј а тна као миомир аромата". У иотврду ових ријечи нека су за примјер наведене ове двије пјесме из његовог покајног канона: Свијетли обла,че сунца! озари ме мисленом свјетлошћу истинитога покајања, прогони таму грјешних мисли, да те вјером у пјесми прославим као вјерних спасење .... Гле! већ је код врата женик: ужежи свјетилник, душо, пунећи га јелејем милостиње и добрих дјела похитај ући са Христом у неизмјерну радост .... (Наставиће се.)

Религијозно-морални листићи. Намијењено православној сриској младежи и свакол Хришкаиину. Превео и иоиунио : Јоваи Петронић, свешгеник-катихета и професор у Загребу. Што је скупоцјеније: душа или свијет? Каква је корисш човјеку ако задобије сав свијеш а души. својој науди (Мар. 8. 36). и једао и друго, и душа и свијет овај, вриједе нам много, браћо драга! Вриједи нам душа, — јер њом живимо, њом се крећемо; вриједи нам и свијет овај, — јер се у њему насла^ујемо, у њему налазимо и све што нам треба за овај наш живот. Вриједи нам душа, јер ко радо умире — с душом се растаје? Вриједи нам и свијет, јер ко не тражи задовољства у животу и других свјетских блага? — Али — што је од овога за нас скупоцјеније: душа или овај свијет? Нека ми дозволи љубав ваша метнути и једно и друго на вагу, да даље распознамо које је од овог двојега драгоцјеније. — Без сваке сумње, брате, за нас је љепше и милије оно, што је прекраснијс, што је драгоцјеније и што' је корисније. Сравнимо ми сад душу нашу и свијет овај, шта видимо ? Није ли дпван овај свијет? Та колико је у њему високих и почасних звања, колико чинова, колико красота златних и скупоцјених, колико лица прекрасних, колико соба, дивно намјештених; а уз то — има толико слатких и угодних друштава, пријатељства, забава, весеља, угодностн и утјеха, а — нада све — временитих уживања гријеха! Тако је диван овај свијет, да и нерадо привлачи на себе и очи и срце човјека, као што магнет привлачи жељезо. И не ће да скине очи са красота њихових! Није се узалуд молио пророк Давид: Одвраши очи мојв да ие гледају нишшавила (Пс. 118. 37). Рећи ће когод: Пророче Божји, сам одврати очи своје да не гледају ништавила, не гледај ништавило, одврати се од њега. Али св. пророк одговара: не могу сам