Источник

Бр. 8

ИСТОЧНИК

Стр. 127

годину, двије ди, десет или стотину? Заиста, нико не зна, да ли ће у свјетском добру живјети само један дан, од јутра до вечери, или од вечери до освитка сутрашњега дана; јер ће свакому и увијспс јавити труба јеван|>ељска: безјЈМниче! ову иоИ узеЛе душу твоју од тебе; а што си ирииравио чије Ие бити (Л. 12. 20). А да ли је душа дата човјеку на дуго? — Не само 8а времени овај живот, већ и на вијеке вјечне. Јер ма да човјек и умире за вријеме, ипак душа је бесмртна и живи и послије смрти човјечије, као што стоји написаио: дугие су ираведника у руца Божјој и нсКе их се дотааЛи мука (Прем. 3., 1.). А кад дође ондје, несумњиво од свију ишчекивано васкрсење мртвих, душа ће се опет спојити с тијелом, кад се ово расиадљиво обцче у нерасиадљгсвосга, и ово се смртно обуче у бесмртност (1. кор. 15. 54). 0 како ће дуго, у бескрајње вијеке, живјети душа наша; Што је пред, њом овај свијет, који данас јест а сјутра није? — На тај начин, сравнивши душу и свијет, слободно велим, да је душа куд и камо боља и скупоцјенија од свијета њу треба љубити, и ва њено спасење на сваки се начин старати. Сваки је онај безуман, који губи душу своју на свјетско ништавило! К ја ползд ч{лов'кк8, <ице прУоир/мцггћ. жУр г к вегк, и отш,«тит'к скок>?

КњиЉевне оцјене и принази. Н. А, Лавровт.. Дамаскинт, Студит г Б и сборники его имени „Дамаекппм" в-ј, :н »го-слави нскои писменности. Одесса. Вкономическаа тппографт, Почтовал улица, домћ 43. 1899. 8°. Стр. 80. Међу грчким писцима XVI. вијека славио се особитом популарношћу (Јолунац Дамаскин Студит, потоњи митрополит наупактски. Он је написао читав нпз иеторијско-литерарних дјела, између којих се особито истиче историја цариградских патријараха, написана 1572. године. Некоја од овијех дјела преведена бише и на словјенски језик, но најраспострањепији и најомиљенији бјеше његов зборник проповједи под називом „вгјааорбст"*). Зборник ових проповједи бјеше написан новогрчким језиком, и брзо се стаде ширити међу балканским Оловјешша у словјенском пријеводу. Иитересно је да се словјенски пријевод овијех проповједи, угледпјући се на новогрчки оригинал, удаљио од уобичајенога литерарнога језика те више приближно народноме говору. Темељити и неуморни професор одеског унив рзитета ГГетар Алексијевић . Јавров ставио је у горенаведеној књизи себи за задаћу, да тачно и детаљно испита судбу овога зборника проповиједи на словјенском југу. При том послу показао је Лавров тачно и свестрано познавање материјала са којим располаже. ГГрије Лаврова бавио се овијем питањем бугарски научник Цоневт., набројавши у својој радњи: „НовобЂлгарска писвменоств нр'1:.ди Паисил" до 15 словјенских рукописа овога зборника. Професор Лавров попунио је списдк овијех ру*) С животу и раду Дамаскина Студита писали еу подробније Зосбад, ЋгогХХг^КУ.г> ф (коХоу1«, отр. 152 в даље и Е. ^е^гапЛ, ВЉНо^гарМе ћеИепј ^це П. 12—15.