Источник

Сгр. 142

источпик

Бр. 9

хоће да по примјеру Сантовчана (у Бачкој-) пређу у нашу свету православну в Ј е РУХршпћанске схарине иа Еииру. Што су стари историчари писали о култури и популацији острва Кипра на Средоземном мору, то се сјајно доказало у новим вјековима археолошким проналасцима. Први трагови старе културе опаасени су у XVII. вијеку у граду Саламину. 0 њима је опширно писао Флорије Бистон у својој „Историја Кипра и . — У нашем вијеку Луј и Александар Палма учинише значајне пронзласке. На 5000 разних археолошких предмета поклонилИ су они музеју у Њујорку, оставивши по себи на Кипру 15 откопаних старих храмова и око 22.000 гробова. Ти споменици носе на себи тип културе асирске, миеирске, феничанеке, грчке (из периода прије римских освајања), римске и византиске. — Од виђенијих и етаријих споменика хришћанеких по опису и нацрту с1е Есиаа саопштићемо п ми неке нашим читаоцима. Тако на пр. један од тијех споменика јесте басорел>еф у мрамору. Преставља нам Вазнесење Христово. Н>ега су нашли у Ларнаку (некадањем СШит- у) при копању темеља за једну кућу. У горњем је дијелу форма полукруга, који се у правим лпнијама спушта, те ове на дну чине два права угла. — Спаситељ је престављен у положају како сједи. Десном руком даје благослов. Око његове главе начињен је нимбус у облику крста, Лик Спаситељев одкојен је од осталих елиптичком цртом, коју држе четири анђела. Остали су ликови распоређени у три неједнака, но ипак симетрична реда. У доњем и највећем реду је лик Богоматере. Она је престављена у молитвеном положају, а аиђели је окружују. Деено од ове групе стоји ап. Петар држећи кључе у руци. И десно и лијево у даљини размјештени су остали апостоли. Басорељеф овај по изради својој ноеи тип византиски, правоелавни, а свакако да је из времена иконоборства. Други знаменити хришћански споменик јесте саркофаг са четири бисте и са натписом уоколо: Тс. Ргоеоп8и1, Р. 8ег§:.. . Нађен је у граду Саламину. Нова окружница царнградског патријарха Еонстантипа У. Како дозна јеко из „ЦерковнБШ Вћдомости" бр. 12. од ове године, издао је патријарх цариградски Константин V. окружницу свима митрополитпма и епископима цариградског патријархата поводом шљедећег разлога. Патријаршија је наиме сазнала, да неки митрополити и епиекопи велике Христове цркве по премјештењу њихову са једне епархије на другу, продужују п на даље да врше архипастирске дужности у мјестима пријашње службе своје. Како је ово доводило до нереда и саблазни у народу, то је св. синод ваеељенске цркве донио одлуку, да премјештени јерарси у првобитним епархијама својим не смију никакву службу вршити, а онима, к>јп су стављени у стање мира, дозвољава се само вргаење и богослужење литурђије у катедрали пријашње њихове епархије.

КњиЉевне биљешке. Књижарница X. Велтера у Наризу (Н. \\ г е1(:ег, Рапз. гае Вегпагс! Ра1Ј8ау, 4) објављује да почиње прештампавати чувену Манзијеву колекцију, у којој је скупљена документална грађа за историју васељенских, националних провинцијалних и дијацезалних синода од апостолских времена па све до у XVI. вијек. Прва колекција синодалних докумената пзишла је 1524. у два фолијанта, под редакцијом каноника Жака Мержна, а умножена је 1538. трудом францишканца