Источник

Стр' 154 ИСТОЧНИК Бр. 10

Проповијед на Ускрс. Христое Васкрсе! Минуше. ддни поруге, дани клевете и срамоте . . . Минуше дани мука и јада, што поднесе Богочовјек, син Бозкји . . . Пређе ужас и етрахота, када се из утробе земља усколеба и потресе, а сунце и мјееец помрачи; када се завјеса црквена раздрије на поле, када испусти душу своју у страховитим мукама, а на крсту, напојен жучи и оцтом — међу два разбојника — распети Христос, син Божји. Да! Минуше дани јада и жалости, а сијну сунце среће и радости. Освану дан весео, — дан Васкрса. Христос ускрсну из мртвих, свјетлост побиједи таму и засја цијелим свијетом. „Христое васкрсе": — кличе нам црква на данашњи дан и поздравља вијерне своје, своја духовна чеда побједном пјесмом: „коекркжГА джћ Н ПрОСК-бтИ.ИЈА ТОрЖКТКОЛСћ, И ДР^Г-ћ ОКН.ШЛГК, ЈЦЈЛТТј Кј)ДТ1( Н НЖЛКНД/МЦМ.И-к НДГк 11 . 1 ) Јер данас уста Христос из мртвих да, побиједивши демоне, изгони их из душе људске, а љубав у њих да усади. Христово васкрсење гаси огањ вјечни, а гријех уништује; зли дуси бјеже, људи се на небо узносе, а душе се грјешних у аду тешких окова ослобађају. Христос умрије као човјек, а ускрсну као Бог; умрије ради гријеха нашијех да удовољи правди Божјој, а васкрсну да људе ропства ослободи и наново их поврати у пријашње сретно блаженство, које у рају уживаху .... Данашња слава, благочестиви слушаоци, јесте чисто духовна слава, јер у Христову ваекрсу елавимо ускрс онијех врлина, које је Господ наш Исуе Христос за живота свога на земљи проповиједао, у жељи да њима обнови палу природу. човјечју и оенује духовно царство на земљи. Слава дамашња јестпе: Ускрс вјере, љубави и наде. I., Један је Бог творац неба и земље и Отац свију наа људи на свијету овоме. У тој вјери почива спас човјечји, јер ко вјерује и крсти се биће спасен. Но вјере ове не би било, да учитељ њен васкреао није. Зла људска, епојена са себичношћу, заблудама и предрасудама старог свијета угушиле би у зачетку самом узвишена начела. Но вјера васкрслог Спаса побиједи све те разнолике препоне. Као што свјетлост сунца н-а изласку разгања таму земаљску, тако и свјетлост науке Хриетсве разгони таму, те с њоме ишчезоше са лица земље бездушни идоли безбожнички, а на њиховом мјесту — на божанским храмовима — заблиста часни крст, — дивно знамење вјере Христове. II. Друга врлина, коју Христос људма на земљи проповиједаше — љубав бјеше. Из љубави према људма и поруге и етрадања је нретрпео. Од ове љубави веће нема, нити је икада бјеше, нити ће је икада бити! Па као што је Христос оваку безграничну љубав према роду људском својим животом и смрћу засвједочио, исто је таку љубав и од шљедбеника својих захтјевао. „Зипок-бдк нокУв д<ш кн.иг, ди .иоснт! ДрУгТ> Дј)8ги: МКОЖЈ КОЗ,|МКН^К КТ*( . . . Ш јМЗ&И^КЗТТ, кш, Тдкш .иои оучжиц-м е (Т(." 2 ) Тдко је говорио Христос у очи смрти ученицима својим. И вјерни ученици послушаше учитеља свога. На све четири стране свијета, а на позив апостол?, ступаху чланови без разлике у свету заједницу Христову и у њој слушаху јеванђељску науку, цјеливаху се братским цјеливом, даваху милостињу убогу, држаху заједничке вечере љубави. Па вршећи те свете обреде и налоге свагда су се сјећали смрти свога

4 ) Јутрења стихира на Пасху гл. 5. 2 ) Јов. ХШ. 34.