Источник

Бр. 12

ИСТОЧНИК

Стр. 189

5. Пољотривреда : Ратарство: наука о земљи и мелиорацији, о обрађивању земље и гојењу усјева. Четврти разред. 1. Православно црквено право : приступ, извори и зборници; устројство, управа и живот, брачно право цркве, одношај цркве ирема држави и према онима, који цркви не припадају. 2. Пастирско Богословље: први геперални дио: о достојанству и животу пастирскога лица. Други специјални дио: о пас-тирској служби, пасторална или пастирска ходогетика. 3. Лижургика и тумачење литургијских књига: увод, опћи појмови о богоелужењу православне цркве, саставни дијелови хришћанскога богослужења. Разне символичне радње на богослужењу. 0 свештеним предметима богослужења. Свећено-служитељи и црквечо-служите.ни. Оиће и посебно богослужење. 4. Катихетика: први дио: о садржају катихезе; други дио: о о облику катихезе; трећи дио : о предавању катихезе. 5. Омилишика : први дио: предмет црквенога говорништва. Други дио: облици црквенога говорништва. Трећи дио: унутрашњи карактер црквене проповиједи. Четврти дио: спољашњи карактер црквене проповиједи. Пети дио : предавање проповије 1,и. Шести дио: импровизација. 6. Црквено-иословни-стил: спољашњи и унутрашњи карактер званичних писмених саставака, најобичније врсте писмених саставака у парохијском звању, парохијско звање са књигама и прпнаддежностима. 7. Пољоиривреда, сточарство: опћа и посебна наука о гајењу домићих животиња; воћарство, виноградарство, подрумарство, шумарство ; практичне вјежбе и важније наредбе о пољопривреди. 8. Црквено појање са правилом предавано је у сва четири разреда, и то у Т. и II. разреду учио се Октоих са одговарањем на вечерњи, јутрењи и литургији; а у Ш. и IV. разреду учило се велико појање, за тим појање из требника за потребе свештеника пароха. Црквено правило изучавало се по реду према годпни црквепој. (Наставиће ое).

Црквене вијести. Дана 4. јупа о. г. са благословом Његовог Високопреосвештенства госп. архијепископа и шитрополита Дабро-босанског Николаја, осветио је темељ новој парох. цркви у селу Лусићима протопрезвитерата Бањалучког, високопреподобни игуман манастира Гомиониде Гаврило Стојнић уз асистенцију више свештеника и у присуству многобројни парохијана.