Источник

Стр. 192

источник

Бр. 12

Управа српско-православне митрополије Зворничко-тузланске. Број 469. ех. 900. 2 — 3 Едикт. На молбу Смиље Митића, рсфене Вујовићеве, тежакиње из Амајлија, котара бијељинског да се са законитим својим супругом, Гавром Митићем, шавцем, родом из Солуна, због злобног напуштања супруге и дјеце брачно разведе, позива се одсутни Гавро Митић, да се у року од три мјесеца, рачунајући од дана овог едикта, овој митрополијској управи као духовном суду лично пријави, или мјесто својег становања означи и себи заступника постави, јер ће се у противном брачни процес дозволити и одсутном Гаври службено заступник поставити и са истим по стању списа и доказа брачни процес продужити и коначно ријешити. У Д. Тузли, 1./14. јуна 1900. Управа српско-православне митрополије Зворничко-тузла нске Управа српско-православне мптрополије Зворничш-тузланске. Број 477. ех. 1900. 2—3 Едикт. На молбу Јове г Бурића телсака из Амајлија, котара бијељинског, да се са законитом својом супругом, Тонком рођеном Кунешевића тежакињом из Којчиноваца, котара бијељинског, сада негдје у краљевини Србији настањеној, због злобног напугитања и прељубе брачно рааведе, — позива се одсутна Томка Ђурић, рођена Кунешевић, да се у року од три мјесеца, рачуппјући од дана овога едикта, окој митрополијској управи као надлежчгом духовном суду личво пријави и обрану преузме, или да писмено означи мјесто својег боравка и да себи заступника постави, јер ће се у противном, брачни процес дозколити, а њој службено заступник поставити, и са исгим парница спровести, те брачеи процес по стању списа и прибављених доказа коначно ријешити. У Д. Тузли, 1./14. јуна. 1900. Управа српско-православне митрополије Зворничко-тузланске. „Источник" излази два пута и то половпном и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круна, а на пола године 2 фор. или 4 круне; за стране земље на цијелу годину б фор. или 10 круна, а на пола године 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основних школа и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплзта се шаље администрацији листа у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Гукописи се не враћају. Прва ерпека штампарија Риете Ј. Савића и друга у Сарајеву.