Источник

Стр. 178

ИСТОЧНИК

Бр. 12

НЕЗВАИИ^ИО. Слике из историје црквенога пјесништва и музика у православној цркви. — Јеромонах Владииир Боберић, гимн. катихета. [Сарајево.] (Наставак. „Пјесма у Грка није била нншта друго, до ли повишен говор, који се креће у простору од четири тона, те према томе основа грчког звучног система је тетрахорд , т. ред од четири звука. Тетрахорд дјелио се у три врсте: енхармонички , са четвртинама (по интервалу) тонова, хроматички, са већим дијелом полутоновима, и дијатонички са чистим цијелим тоном. Прва два тетрахорда бијаху за то, да њима до^емо до пошљедњега т. ј. до природних звукова наше данашње шкале; или, боље рећи, служе као фино бојадисање и преламање природне дијатоничне шкале". „Стара грчка лира имађаше четири жице. На њој се налази тетрахорд. Овај је био различит према томе, гдје је био полутон. Ако се почињао са полутоном (е—^), био је дорски. Ако је полутон био на другом ступњу ((1, е—!'), онда је био фригијскп . А ако је ред био: с, с1, е—I", онда је био лидски, наша С-<1иг шкала. Дорски био је озбиљан и свечан, тон фригијског био је одушевљен, сањалачки, као и демонски култ Азијата, а јонски био је раскошан као и тамошње гозбе и части. Кад је Терпандер ону стару лиру проширио на седам жица, метнувши на први тетрахорд још један исти онакав, добио је једну октаву, којој недостајаше један тон, и то септима, али је ову Питагора доцније придодао. Ова Питагорина октава била је стара достојанствена дорска шкала. Ова шкала могла се почињати са сваким од седам тонова из свога реда, и тако се онда добило седам разноврсних редова октава у којих је полутон мијењао своје мјесто, те се према томе мијењао и карактер шкале. Дорска (е, §•, а, 11, с, с1, е) почиње са полутоном, те се већ при првом кроку креће врло лагано и тешко, има у себи много озбиљности, звучи у највећем молу. Пзој је слична, али мање озбиљна, за кварту више положена хиподорска (а, ћ, с, Л, е, Г, а). Фригцјска ((1, е, а, ћ, с, (1) са својом сродном шкалом хииофригијском (§', а, ћ, с, (1, е, ^) већ је нешто страсније, и живље се креће, али још је пуна достојанства, и важила је као шкала за религиозно осјећање и потребе вјере и култа. Лидијска, наша С-Лиг шкала, за снажне и срчане Грке била је лака, њом се користили без запреке и многог напора, те је зато важила као мекушна, дочим хииолидијска