Источник

Вр. 12

ИСТОЧНИК

Стр. 179

(Г, !?, а, ћ, с, с1, е, {), наша Е-(1иг са ћ мјесто ћ, дакле са повишеном квартом, побу^ивала ]е човјека до радосног и свечаног расположеља. Ћиксолидијска (ћ, с, с1. е, §•, а, ћ) мало се употреб.љапала, јер ни]"е имала чисту кварту 1 )". Од споменутих трију врста тетрахорда или трију напјева, стара православна црква узела је за своју потребу само дијатонички. Према набројаним шкалама т. ј. по склопу њихову црквени глас, (тј^ое) не значи мелодија, него ред звукова, узетих у обиму пентахорда из октаве једнога гласа, да би се из њих начинила мелодија. „Свака октава састоји се из споја тетрахорда са пентахордом, из групе тонова од 2у а и Зу 2 интервала. У дијатоничкој врсти појања, којој припада и црквени ред тонова, може се начинити три тетрахорда пермутацијом Ну 2 интервала и то: фригијски (1у а 1) дорски (у а 11) лидијски (11у а ). Кад сваком тетрахорду додамо сприједа и састраг један пун интервал, онда ћемо добити шест пентахорда: (1) 1у а 1, (1) у в 11, (1) 11У 2 , 1У а 1 (1), УаИ (1), Иу а (1), од којих је први једнак шестом и други четвртом, те се према томе по један од њих брише, тако нам остају само четири пентахорда. Кад саставимо тетрахорде с пентахордима, добијамо 8 октава, који се битно разлик^ју ме^у собом по мелодичком свом дјелењу, по степену и положају интервала, и тако добијамо различите гласове (или тропе); четири од ових имају сприједа тетрахорд, а озади пентахорд а других четири почињу са пентахордом, а свршује се са тетрахордом. Тешрахорд са иеншахордом: I. 1у а 1 + (1) 1У а 1 = фригијска октава, П. у 2 11 + (1) у а 11 = дорска октава, Ш. 11у а + (1) 11У 2 = лидијска октава, и IV. у 2 11 + у а 11 (1) = миксолидијска октава. Пептахорд са тешрахордом: V. (1) 1 У 2 1+ 1 У^ 1 = хипофригијска октава, VI. (1) у а 11 + у а 11 = хиподорска октава, VII. (1) 11у а + 11у а = хиполидијска октава, и VIII. У>11 (1) + У 2 11 = хипомиксолидијска октава. „Прва четири гласа (I. II. 1П. IV.) називали су се главнима (ј^уо'. у„6р 101 или бСеГз), а друга четири (V. VI. VII. VIII.) изведенима, сиореднима (пХаусо-.) илп нижима ((крг%), те по томе пред називом својим има предлог бтсб (ниже). Октаве главних гласова почињу са главним тетрахордом; изведени и плагијални (осим хипомиксолидијског) имају онај додани звук (један цијел интервал) сви сприједа и почињу са пентахордима, а завршују се са тетрахордима 2 )." (Наставићо се.) ') Сг. 1л1с1т$ N0 ^1: АИ^етете МгшкаезсћиШ (ХЈ шу . ВЉ1. 1511—1513,) стр. 21—27. 2 ] И. Вознесенскт: О церковном1. п4н'ш православнои греко-россшскои церкви. Рпга 1890. стр. 47—50.