Источник

Сгр. 180

ИСТОЧНИК

Бр. 12

Религијозно-морални листићи. Наиијењено иравославиој српској иладежн и сваком Хришћаннну. Превео и попунио: Јован ПетровиК, свешгеник-катихета и професор у Загребу. Тајна дуга живота. Било је иегда вријеме, кад су људи живјели по иеколико стотина годииа, а данас „Дана годипа паишх свега има до седамдесет годипа, а у јачега до осамдесеш година, и сам је цвијет њихов мука и невоља" (Пс. 90. 10.) Али и до те високе староети једва доживи десети између њих, а осталих девет умиру — неки још у дјетињству, неки још у младићко доба, а неки као зрели л>уди. Времена, која су давно прогала, заиста, не поврати; а има ли кога између нас смртних људи, који не би хтио живјети дуже ? И ко би нам могао казати. у чему је тајна дуга живота? Најбоље је, без сумње, да питате оне, који су сами дочекали дубоку старост, па су можда искусили у животу, у чему је та тајна. Но гдје су ти старци — избраници Божјн, којих се боји и сама смрт, и не смије да им се приближи са својом оштром косом прије, него им старост украси њихову главу ? — Ти старци јесу — свети подвижници; њихове су куће — тијесне ћелије, дивље пустиње, тамне пећине и горе непролазне! Тешко би могли у то повјеровати, да немамо много истинитих очевидаца — свједока. Отворите животе светих отаца, који су живјели у пустињи, и читајте: већи дио дана и ноћи проводише они у црквеном богослужењу; за тим — клечећи на кољенима и стојећи по читаве сате у својпм ћелијама; за тим — ручни рад, тешке дужности манастирске послушности, а само час—два одмора; уз то храна доста оскуа,на, често сам хљеб и вода, а каткад мало ееља . . . . Запита ће когод, да ли ће такови људи моћи издржати те напоре, хоће ли им снаге дотећи? Хоће, још те како. Вог им је дао снаге на осамдесет, деведесет и на сто година! Пахомије Велики живио је до 85 год.; Јевтимије Велики — 97 год.; Теодосије, началник опћежитија — 105 г.; Макарије Александријски — 90 год.; Пајсије Велики — 95 г.; Сава Освећени и Јоаникије Велики — 94 год.; И наши српски светитељи. ако се узму у обзир политичке околности, у којима се српски народ налазио, живјеше доста дуго. Тако: св. Стеван Мироточиви живио је 82 год.; св. Василије, митрополит херцеговачки, чудотворац острошки, живио је 61 год.; св. мученик кнез Лазар — 60 год.; али је још тежи живот самца иусшињака. Он живи под отвореним небом, или у каквој пећини, у шупљем дрвету. Његово је одијело — једно и исто у свако доба године, они иду гологлави и боси подносећи често и топлину жаркога сунца и љуте мразове, и буре. и пљусак. Сува корица хљеба.