Источник

Бр. 13

Стр. 197

ђевер отказао дужну љубав снаси својој, и не би се њоме оженио могла се она старјешинама потужити. Није ли и тиме постигла цијељи своје, те је онда имала права, да у присуству старјешнн^ скине обућу с ноге ђевера свога и у лице да му пљуне 1 ). Но у јеванђелиста легалност левиратског брака изнаша се у кратко и слободно (не буквално,) и то по оригиналу, а не по преводу ЕХХ. што нам доказује и сам текст св. Матеја. У преводу БХХ. израз: дужан је узеши с.еби за жену (т. ј. ђевер снаху) гласи у грчком: ^гјсргтж ао-ф еаитф уиуаГха, међу тим у св. Матеја гласи то мјссто: гтиуа[фргЈ>бг'. а адглсро; аихоО хг^ уоуаГха аитоО. 'Етх.уа^фргпг^ значи управо спријатељита се, постати коме род по тазбини, а етсс.уа|Ј.ррг?>г-)у уиуаГха — женити се као рођак по праву закона о левиратском браку. Употребљеаи овај нзраз гтиуа^ргбагс уиуаГха у св. Матеја потпуно одговора јеврејском орнгиналу 2 ). Таковпх бракова, склапанпх на основу закона о левиратском браку, бијаше не само у Јевроја, но и у многих других источних народа 3 ). У некојих су остали у употребн све до данашњих дана 4 ). Указавшп на суштпну потребе овога закона о браку левнратском, кога признаваху не само Фарпсеји, но и Садукеји, изнесоше овн пошљедњи пред Господа и саи случај, који, по њнхову мишљешу, стоји у контрадикцпји са учењем о васкрсу умрлих. Бјеше у наа , говоре они_ седам браЛе; и ирви оженавми св умрије, и пе имавиш иорода осамви жену своју брашу својему, а тако и другн, и треЛи, тја до седмога. А иослпје свију умрије и жена. 0 васкрсенију дакле кога Ле од седмсрице бити? јер је за свима била (Мт. XXII. 25—28; Мр. XII. 20—23; «/1к. XX. 29—Зо). По мишљењу Ј. Златоуста, Садукеји позвали су се па такав примјер, који се ншсако ннје могао догодити, те је свакако од њнх самих измишљен. По рпјсчима овога св. Оца, трећи брат није могао удовицу себи за жену узеги, видећи, да су већ два мужа њена умрла; но ако ју је н узео, то четврги н пеги иијесу је узелн; ио нека су је и ови узелн, то у исгини, шести и седмп, бојећи се смртн, пијесу се на то могли ријешнти. Јудеји, примј<;ћује у потврду овога св. Златоуст, били су склони у таковим опаспосгпма избјећп такове бракове, противећи се и самом закону и сили његовој 5 .) Оваково мишљење св. Златоусга, а наиме да су Садукејн измпслили овај примјер, дпјеле н усвајају п други Ј ) Садукеји тумачили су буквално употребу свога закона, наиме да је удовица Факгично пљувала у лиле ђевера свога. Кариееји задовол>ав«чли су се, ако је пивува га на земл,у и лред ђевером својим. ^ жнзнк н с^чжи I. Хр. Гжки к-ћ гнр (К. ск/ли«, Онкпн. Москва, 18У4 ; вмг. III. стр. 640. 2 ) Меуег: КгШзсћ ехео'е1:. НашЊ. 111). с1а§ Еуап^. МаШ1. СгсНпп^. 1864, АиН. 5 8.451; 5сћап%. Соштеп!. и1з с1ае Еуагз^. МаМћ., ЕгеГћиг^ 1111 Вге^в^ап, 1879 , з. 455. 8 ) 1Ут>г: Кеа1\уог1егћисћ, 1лер;г%, 1848., ћс1. 2. 8. 19. 4 ) Зсћапх: 8. 456. б) 'Ерјхгуеса г1а то хата Мат^а&^ Епауу., а7 АЗ-у^ат?, 1873, т. I. 2. 2, стр. 772. ср. внб русск. перев. бес&д. на Ев. Мат. Москва, 1843. 2. 3. стр. 206.