Источник

Бр. 13

и отворено за Садукеја ирогласи, или пак да одбаци закон о левиратском браку, а тиме свакако да узбуип против себе народ, те тако Свој нравствени авторитет код њих да убије 1 ). Мпшљење овијех тумача из1\аеда као највише вјероватио н оправдано. У истнни, мучно да су он жељели, да Спасптељ одбаци закон о левиратском браку, ио су баш на протпв они очекивати могли, да ће Он или допустити полиандрију—-многомуштво, што бн било противно закону Мојсијеву, или да ће одбацити васгсрсење мртвих. У овом, свакако, да се и крије она искушавалачка црта питања хвнхова. ГБнхова је жеља и тежња била, да понизе авторитег Христов у народу и, стављајући своје питање, већ су арпоп убјеЈјени и увјерени били у славу и побједу своју. Равини, који су сликали живот људски послије васкрсења у сасвим грубим и осјећајним, чувственим цртама; који су увјеравали, да ће они васкрснути не само са својим иријашњим тјелесима, по п са својим тјелесним страстима, да ће моћи јести, пити, жениги се и у опће да ће жпвјети са евима тјелесинм пороцима и недостацима 2 ), — ти и такови учитељи одговорнли би на овако питање садукејско сасма смјело и одлучно, да ће у будућем животу жена, која је имала седам мужева, бити и припадати само нрвоме мужу. „Жена која је у садањем свијету два мужа имала, прнпадаће у будућем свијету само првоме мужу", — говори се у равинској књизи Сахар 3 ). Али Господ искуситељима Својнма није могао одговора дати у равинском смислу већ и с тога, што он не само да није раскривао суштипу садукејске заблуде и доказавао фактичност васгсрсења мртвих, већ чак није ни одгоненуо ни протумачио права осталих мужева, којн су тако исто били законптп мужеви, као п онај први. Требало је уништнти лукави и хитроумни софизам садукејски у самоме корјену његову, нзобличитн заблуду њнхову у суштини и основи њеној. Господ паиме тако и поступа. Он, по ријечима Бенгеловнм, раскрива с почетка основну заблуду њихову (лрштау феОбо^), опровргава супротан нстинп аргуменат, а за тнм утврђује саму истину 4 ), пли, по ријечима св. Златоуста, „прије свега отклања узрок болести, а за тим лијечи н саму болесг*' 5 ). Ставивши онаково питање Господу, Садукеји су базирали на томе, да, прво, св. Писмо не садржи учења о васкрсу мртвих и друго, да ће живот људски ио васкрсењу бнти онако исто осјећајан, чувствен какав и до смрти људи бјеше, и да се од овог пошљедњег ни у чему разликовати не ће. Лажни

') 2,ап^е, а. 327; Геики : Жизв! и учен. Хр. пер. Тивеи. стр. 102 вми. IV.

2 ) Еиептег^ег: Еп1с1еск1е8 ЈиЗепШит. 1711 г. 11. стр. 935 и 949.

3 ) МиНег Ша циаесккЛиб пираИ 1п 1шс типЛо, рпоп гезМиИиг Ји типЛо Љ1иго. Цит. Мегег-а 8. 452. и у 2,ап^е. 8. 327.

4 ) биотоп N. ТевЈат., Тићт^ае, 1759, раЈ?. 140.

6) То аЈтои б-едатсгие'., еГга хб сЛцлггоЈга. Е ^ јху ^ у . е1? хоу.ага Маго. Ебауу. стр. 777.