Источник

Г»р. 15

Стр. 235

радо и весело дочекује владику Серафима; јер Га нико, макар што радпо ни за длаку код народа српскога не може осумњичити ни вјеру у њега псувуљати, пошто је Он и животом, и дјелима, и страдањима за народ свој у најтежа турска времена показао јасно, како треба србовати, и за народ зкивот полагати, Више врата авлије црквене у вијенцу од цвијећа стајао је исписан натпис: „Добро нам дошли, милостиви Архипастиру! Таковт> намт> подобает^ архиерен". Пошље свеготеникова поздрава и одговора на њ Митрополит је кренуо у цркву путем, што је био посут цвијећем све до двери царских. У цркви, ношље обичне јектеније, г. Митрополит је из свог стола присутном народу најтоплије захвалио на усрдном дочеку и благословио све, а за тим се у стан упутио. У стану је послије кратке почивке примао посјете од свију Срба из мјеста и чиновништва из кот. уреда. У нет сати је била свечана вечерња служба, на којој је присуствовао г. Митрополит и многи народ. Бла1 .ословљени хљеб на лигији подијелио је сам госп. Митрополит. Исте вечери је у 8 сати српска општина дала освијетлити цијелу цркву с поља и авлију црквену, а српска пјевачка друисина је дошла са бакљадама пред стан Митрополитов, и ту најскладније отпјевлла тропар празника Спасовдана и три народне патријотске пјесме нод управом вриједног коровође госп. Антона Типала ; Чеха из Моравске. Тада је г. Митрополита поздравио испред омладине ваљани омладинац и тајник српске општине, Ристо Семиз, на чему се госп. Митронолит омладини и говорнику најусрдније захвалио, препоручујући јој, да и на даљ; гаји народну српску и црквену пјесму, а уједно јој обећао своју потпору и заштиту. Сутра дан, на Спасовдан, пошље јутрење, била је свечана архијерејска служба а иза тога литија око цркве. Пошље св. јеванђеља г. Митрополит је поучио народ у дужностима према вјери, цркви, школи и народности српској. На литургији је красно одговарала српска пјевачка дружина, а народа је била нуна црква и црквена авлија. На службу бјеху дошли и сви православни војници. На важним моментима службе и на литији пуцале су прангије. По свршетку службе госп. Митрополит је сам народу нафору подијелио. А за тим пред црквом је дуго водио разговор са народом, распитујући о његовим приликама, потребама и обичајима, што се особито свакоме допало. П Р е ј црквом је народ коло водио и пјевао народне пјесме. У 1 сат по подне општина је давала свечан ручак у пароховој кући, на ком су били, осим г. Митрополита и свите Му, мјеени парох, сви одборници српске опћине, котар. предстојиик и најодличнији мјесни грађани. Код ручка је говорено више лијепих здравица. Прву здравицу изговорио је г. Митрополит у здравље Царево; предстојник је наздравио у здравље Митрополитово; савјетник Поповић у здравље високе владе, а општински предсједник, Л. Гњато и парох Терзић у здравље Митрополитово. А на крају је наздравио Г. Митрополит за здравље ерпске општине и свега српског грађанства у Љубушком. Погаље подне је госп. Митрополит чинио посјете: предсједнику и свпма одборницима општине, котар. предстојнику и неколицини одличнијих грађана. На вече тога дана био је г. Митрополит са пратњом својом позван на вечеру од угледне српске куће браће Семиза, гдје је изговорено више здравица у част госп. Митрополита. Сутра дан, 19. маја, послије прегледа парох. звања и црквене општине, гдје се г. Митрополит увјерио о ваљаном и савјесном раду пароха и опћине, господин