Источник

Благочестива браћо Срби! Биће томе преко три стотине године, како двије српеке обитељи: КадијевиКи и Кнељ уТм од тешкога зулума турскога из земље Херцега Стефана прибјегоше к мору на обалу и настанише се у данашњем сеоцу Кременој (Славно), парохије и полит. котара Метковићког. Од некадашњијех двију фамилија намножило их се је до данас осамнајест , која броје скупа стотину душа. Баравно данас би — кроз онолику дугу низ година — ту морало бити веома много више и домова и чељади да нијесу читаве породице за вријеме мљетачке републике силом приморане биле преврнути свету своју прађедовску вјеру православву. И ово, чудом Божјим сачувано, малено општество. осамљено, а са сввју страна опкољено иновјерцима, великијем трудом, напорима и жртвама, а највише мвлостињом побожнијех правосл; внијех Срба, саградило је године 1866. на једном брежуљку крај мора валовитога скромну богомољу — црквицу, која — свијетлећи јеванђелском истином — казује путнику поморцу, као и према себи на полуострову Пељешцу некад православнијем а данас римокат-црквама, да у овијем крајевима није још угушено св. Православље, већ да још живи у пркос свима напорима и свој тиранији нротивника својнјех. Али у "оној св. богомољи, коју издржавају оно 18. сиромашнијех породица оскудјевају св. иконе, св. одежде, црквени сасуди и др. — На цркви тој нема ни мило звучнијех звона, која би са брежуљка онога по морској пучини свечано оглашаваиа службу Божју и подсјећавала вној вјерне наоколо на пређашњу њихову прађедовску св. вјеру, те их умилнијем звуцима позивала на покајање и на обраћење. С тога обраћа се овај српски православни народ на благочестиву браћу Србе из свију крајева врућом молбом, да дарежљиву руку своју пруже и Јиплостињом припомогну браћу своју по в]ери и по крви, да узмогну прибавити за црквицу своју звона и сстале нужне црквене ствари. Надом, да ће милостива десница добротворвијех Срба у овој големонужди бити обилата милостињом, потписано црквено туторство у име онијех стотину душа прав. Срба села Сливна остаје на томе у напријед захвално и обећаје, да ће имена дарежљивијех приложника вјечито записати у књигу добротвора овога Божјега храма и јавно их кроз српске листове огласити Новац треба упутити на срп. прав. црквено туторство у МетковиЛ (Далмација) Кремена (Сливно) код Метковића, маја 1900. благајник: предсједник: парох: Мих. КаднјевиК. Л.ука Кадијевић. Љубо Влачић.