Источник

ј>р. 16

источник

Стр. 255

Ову тужну свечаност увеличало је српско позоришно друштво г. Ћирнћа које је цијело вријеме: у цркви, путем и на гробу складно и побожно појало, и вд сва јектенија одговарало — на чему нека је друштву особита хвала, нарочито пак многобројном грађанству, свештенству и парохијанима једне и друге парохије. Са покојником се опростио, у подужем и дирљивом говору надзирател. протопрезвитерата Коста С. Поповић. Покојника оплакују двије кћери и син; брат и сестре, и остали род и пријатељи! Бог да га прости и помилује!

Јавне благодарности. Спојена еа свечаности код борачке цркве, када је добивен дар (утвари) од Зеш. Владе. Висока зем. Влада у Сарајеву благоизволила је обдарити борачку цркву у парохији и протопрезв. котор варошком овијем скупоцјеним утварима 2 велика свијећњака пред часне двери, 2 велика и 2 мала кандила, 2 чирјака и 1 крст за час. прапезу, 1 путир, 1 дискос, 1 копље, 2 ложику, 1 звезднцу, 2 покровца и ] воздух за часне дарове, 1 надбедреник, 1 фзлан, 1 епитрахиљ, 1 појас, ] стихар 1 појас, 1-не нарукавнице и 1 покривач за часну трацезу: све од фнног, дуплог, богато и по укусу православља израђеног материјала. Поменута црквица саграђена је кобне 1848-ме године од луча на отворен осјек; дакле у времену, када је Европа, као колијевка цивилизације буктила у најпомамнијим грозотама — Материјална вриједност ове црквице незнатна је; а цјелокупне њене старе утвари вриједне су око пет круна, о чему су се велике претпостављене власти, иницијативом, потписатог очигледно увјериле, —- даклем, одвећ је сиромашна. Овој је црквици незгодно доћи јер је сакривена у непристунну планину „Борје", удаљена од друмова. Постанак њен стоји у свези тадање слободе Срба у овиЈем крајевима. Народ се овде сабира на молитву из околних парохија само о великим празницима. Овдашњи плем. госпоДин предстојник Сирмај први је предстојник, који је обишао ову српску богомољу од окупацнје до данас, која му околност његов христјански осјећај и чиновничку чает уздиже изнад свију његових предшаственика. Предаја орнамената, извршена је на вел. Госпојпну српску 15. августа код цркве. Народ ове парохије из неописане благодарности, према високој Влади као дароватељци, изаслао је на 16. кил. у сретање плем. госп. Предстојнику 25 коњаника под водством госп. Ћуре Мирковића трг. из Граховице, који је српску заставу носио, да га допрате до цркке, Не се је сав народ до 10 еати п. подне био скупио. На вратима црквене ограде, подигнут је од четине диван славолук, у ком је била утиснута плоча са натписом: „Добро дошао." Царска, српска и босанека застава, лепршале су се на скромној богомољи, а чила србадија, при улазу г. предстој ника, из хиљаду грла са ломљавом топова, огласише почетак никад оваке нешчекате свечаности са ускликом: „Живио Цар наш и Његова храбра војска." Акт предаје, извршен је пред црквом (јер се у истој није ништа могло виђети — нема прозора): — Потписати, уз асистенцију трију свештеника, освештао је утвари, растумачио народу сваки поједини предмет, потакнувши љегов религиозно хисторички значај, —- по ком је држао сходни говор, за којим је у цркви под новим одеждама отпочета божествена служба. Добри и побожни старина госп. предстојник са чиновништвом, пажљиво је све пратио и до краја издржао, чим је народу за углед по^ожности служио, а себи душевно спасење стицао.