Источник

Стр. 248

источник

Вр. 16

је сталан у вјери. Трпите дакле! Гле, ратар чека племенитог рода из земље и радо трпи, док не ирими кишу рану ч иозиу. Не уздишише један на другога, да не будетие осуђени, гле, судија стоји пред вратима. Узмите за углед страдања пророкеу који говорише у име Тосиодње. Гле, блажене називамо оне који иретркљеше. Трплење Јоеово чусте и иошљедак Господњи ннате (Јак. 5, 7, —12), ау свему нека вам примјером послуже данашљн светитељи, које прослављамо. 1Бихов свијетли спомен нека вам се дубоко у срце усади, однесите га кућама својима и нричајте дјеци својој, како треба бити хришћанин, како вјеровати и надати се у Бога, и Бог по великој милости евојој вазда ће вас штитити и благоеиљати и бићете среНни. Амин.

Д описи. Са овогодишљег пута по епархији Његовог Високопреосветтепства господина херцеговачко-захуиског АЕ. и Житрополита Серафима. Жумањац, 24. маја 1900. У очи Костадинова дана, у суботу о. г., сгигао нам је амо из ЈБубушког мили наш владитса, господин Серафим Перовић. Око 4 сата одавде на мјесту званом „Студена Брела", дочекало је г. владику овдашњи котарски предстојник, г. Швајгер у униформи на фијакеру са околним сељанима. А у селу Буковици 3 сата од Жупањца, дочекан је од нашег пароха, О Михајла Самарџића и одбора црквеног из „Миркове Градине". Овђе је еиједога Архипастира поздравио свештеник г. Самарџић са врло језгровитим говором. Бесједећи о. Михајило пред старцем Митрополитом, виђели смо му неколике капи суза низ старачки образ. У том тренутку пала је на ум говорнику прошлост Митрополитова, која је сва претешка била и како је владика Серафим страдао за народ свој, за вјеру православну, за име српско, паипаквелики борац и мученик још је чио и здрав, још му није тешко путовати преко толиких брда и долина да посјети ово мало стада свога у Дувну на крајини, које је судба поетавила у море туђинштине. — Пошто се архипастир захвалио на говору и дочеку, кренуо је даље. У селу „Цебари", два сата од Жупањца, дочекали су га сви ондашњи Срби сељани и мноштво женскиња. Овђе Га је поздравио говором подначелник Антон Батинић, римокатолик. Ту бнјаше преко 20 коњаника и неколико фијакера што је изишло из Жупањца у сретање. Ту су чекали многи одлични Мухамедовци и Римокатолици са њиховим парохом. Након неколико поздрава из народа, пошто се на њих Г. Митрополит захвалио, кренула је пут Жупањца читава пзворка, а на челу г. Митрополит. На удаску у варош опет је чекало мноштво народа из вароши без разлике вјере и спола. На челу овог народа бјеше градски начелник Али-ефф. Одобашић, велепосједник са чиновништвом, који је поздравио испред свега народа Г. Митрополита кратким и лијепим говором. Оа свима пратиоцима и народом праћен је господпн Митрополит све до пред црквену авлију. Црква је била окићзна зеленилом и барјацима, а пут, којим је Архипастир пролазио, насут цвијећем до пред цркву. Пред црквеном авлијом бјеше се слегао силан свијет, а у средини народа стајаше школска младеж са својим учитељем, М. Добрићем, којије Г. Митрополита поздравио са врло дивним говором, у коме је поред осталог нагласио. да ондашња српска православна школа за опстанак свој имаде највише да захвали владици Серафиму, чијим је заузимањем у новије доба та школа стекла двојицу највећих добротвора, без којих би сигурно, та српска школа морала клонути и пасти.