Источник

Стр. 280

ИСТОМПИК

Вр. 18

И ево, по благоднти Божјој, без стида, без изговарања ти си се исповједио; духовиик те је разријешно, и ти примишпи од њега, благослов, одлазиш. Шта сад преостаје теби да чиниш ? Преостаје оно што је глапно и пајнужније. Прије свега издржп епитимију, коју ти је дао отац твој духовии. За тим исправи живот свој: а ако и то не учпнпш, тада псповпјед твоја иеће бити исповијед. већ само празне ријечи, тако вели светп Василије Велики. — И тако, прво је: ако си с ким у свађи, ма због ког узрока, мораш му опростити од свега срца, јер ако му не опростиш, и тебп се не ће опростити, по ријечима самога Христа: Ако оиртнташ људима гри/ехе њихове, оиросшиЛе и вама отац ваги пебески. Ако ли не оираштате људима гријеха њихови/ех, ни отац ваш не Ич оиростпти вама гријеха вашијех (Мат. 6, 14 и 15). А знате лп шта се данас догађч? Иду на исповијед два Хришћанина, крвни непријатељи ме^у собом, и остављају непрпјатељство своје. Гдје остављају? На прагу врата црквених. Опростивнш један другом они се причешћују светих тајна у међусобном миру; али код излаза из црквз, чим само прекораче праг црквенп, одмах се и шнхово непријатељство прилијепи за њих и постају стари неирпјатељн. Може ли се то сматрати за исповијед ? Не, то ппје псповијед већ празне ријечи! Друго: проводиш лп с киме у грјешиом п])ијатељству, имаш ли према коме забрањепу љубав ? Одбаци их сасвим, одбаци их се за стално : не можеш ти у исти мах љубити и Бога и блудннцу! Један филозоф навезе се на море, и послије кратке пловидбе, подиже се страшна бура, и њему загрози неизбјежна пропаст; но он се некако спасе. Вративши се кући даде зазидати онај прозор, са којега се видјело море, да не би гледајући у море, ноново пожелио да се вози по њему. Ах, љубезни брате, колико си се пута ти налазио у опасности да изгубиш и свој живот и своју душу због забрањене љубави или пријатељства! .. . Теби је пошло за руком да се пзбавиш од опасности, па за то се чувај и ти тога у будуће! Не иди више онијем путем, не улази на она врата, не гледај на оно окно, затвори што јаче очи своје, да се не би опет увукла змија у срце твоје ... И ако не учиниш тога, твоја исповијед не ће бити исповијед, већ само празне ријечи. Т<ре&е и иошљедње јест: ако имаш у својим рукама ма што туђе, ако си увриједно кога, одмах иоврати, иеизоставно поврати, иначе нећеш добити опроштења. Не само духовннк, обични свештеннк, но ни сам Патријарх, цио сабор Архијереја, па нити икоји од анђела Божијих немају права разријешити тебе, ако ти не вратшп увријеђеному оно, што си ти узео од њега. Сам Бог, тако рећи, не може ти опростити у том: он је правосудан он је -—- сама правда,