Источник

Вр. 18

источник

Отр. 287

је 12. априла. Дакле Ирод је умро у почетку априла 750. године, а Иеус Христос родио се за неколико времена раније. Други пак доказ одређивања године рсђења Христовог имамо у јеванђеоском попису л>удства, за које се вријеме родио Исус Христос (Лк. гл. П.). Попис овај одређен је био на основу едикта цара Августа год. 746. У Јудеја започет је тај попис пошљедње године владе Иродове. Смрћу пак његовом прекинут је и настављен тек у вријеме Публија Сулпиција Квиринија, проконзула Сиријеког год. 759. а. и. с. Попис учињен за вријеме владе Иродове изазвао је побуну. Међу побуњеницима спомиње се и неки Тевда, кога је Ирод осудио, да га жива спале, што је 12. марта 751). г. и учињено. Како је дакле попис отпочет до год. 750., а Христос се родио за вријеме овог пописа, то из тога шљедује да је вријеме Христова рођења онда зима године 749.—750. Према томе рачунање Дионисијево погрјешно је за читаве 4. године, те је онда од рођења Христовог прошло не 189У. година, већ 1903. године. „Г. С. Ц." Свештено-удовнчки фонд у Сарајеву. У чланство евештено-удовичког фонда уписано је до данас 169 свештеника и то :

из митрополије Сарајевске 46 „ „ Бањалучке 59 „ „ Мостарске .35 „ „ Тузланске 31

од овијех осигурано је њих: 71 на 1200 кр. годишње мировине 15 „ 1000 „ 31 „ 800 „ 15 „ 600 „ „ „ 37 „ 400 „ „ „ Двије породице умрлих свегатеника већ уживају законом одређену мировину по 1200 и 400 кр. — Два су свештеника уписана с прилогом по 100 кр. као добротвори. Јавна благодарност. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину благоизвољела је из своје државне штампарије уступити нашем листу „Источнику" на употребу нотне клишеје (кајде). На тој указаној пажњи п помоћи изриче потписано уредништво „Источника", како Високој земаљској влади, тако и управитељу државне штампарије г. Ј. А. Хенигу у име своје најтоплију благодарност. У Рељеву, 30. септембра (13.) 1900. Уредпшптво „Иеточника".

Званични огласи.

Српеко-православна АЕМ. консисторија Дабро-босанска. Број 271. РеФ. 1. ех 1900. 3—1 ЈЕЈ д и к: т. Овијем се јавља Јовану Милиновићу, из Бос. Крупе, сада незнанога боравигата, да је у шеговој бракоразводној парници са супругом