Источник

Стр. 293

Овдје нам ваља набрајати и рећи тпто о пјесмама, које се иоју на осам гласова, каггав им је иазив и како се иоју у нашој српској иравославиој цркпи. Ово су те пјесме: 1.) Сшихире: на Господи воззвах г к, на стиховнк и на хвалитех'к са својим богородичиима и догматпцпма. 2.) Антифопи или стеисиа. 3.) Тропари. 4.) Икоси. 5.) Копдаци. Р.) Прокимпи. 7.) Игшкој. 8.) Ирмоса и капонски шроиари. 9.) Кксаиостилари и свјеишлии. 10.) Блажена. Стпхпрама зовемо пјесме, које су спјеваие, а поје се на стихове (већином) из псалама. Њих има три врсте. а) сшихире на Госиоди воззвах^ поју се самогласним напјевом, а завргиују се са богородичиим на Слава и пми-к, који се иазива још и догматиком; први му назив припад1 с тога, хпто се у шему прославља Пресвега Дјева Марија, а други, што садржи догматичко учење о лицу Господа Исуса Хрисга, а понаособ о ЕВегову ваплоћењу и сједињењу у лицу ВВегову двије природе: божанске и човјечанске. Ови догматици поје се суботом на великом вечерљу и петком на свагдашњем вечерњу. кад је оданије гласа. б) Хвалишпе стихире поју се на крају јутрења послије ексапостилара и свјетилних, а зову се тако, што се пред њима поју (припјевају) стихови из псалама: 148., 149., 150. тзв. хвалитних. Ове стихире имају исту мелодију као и стнхире на Господи возвах, поју се дакле самогласиим напјзвом. в) Стихире на шиховч-к поју се пред крај вечерња, и оне имају своје богородичне. У октоиху имају своју засебну мелодију, иначе се поју увијек самогласним напјевом. У првом, трећем, петом и шестом гласу поју се тропарским напјевом; у другом, четвртом и осмом поју се степенским (антифонским) напј о вом; седми глас пак има пајмање вариација. у њему се ове стихире поју једнако са самогласнима. Лнтпфопп п степепа. Антифон ја пјесма, коју поје два пјевца или два лика наизмјенично. Има антифона: 1.) изобразишелиих, то су псалми 102 и 145, који се поје на литурђији послије уводне или велике јектеније; 2. иразиичних,