Источник

Стр. 322

источник

Бр. 21

„земља чудеса" привукла на себе пажњу радозналих учењака како старијега, тако и новијега доба. Величанствене, хиљадугодишње пирамиде и тајанствени сфинкс са својим загонетним натписима ћутке посматраху судбу историјског живота свога краја и вјерно чувмху историјом повјерену им тајну — натписа. Разни учењаци много пута су им приступали питањем за вјековјечну тајну, али наилазећи стално на хладно ћутање махнуше руком, по ријечима пророка (Соф. II. 15.) и одоше очајни, е да ли ће на питање икада одговор добити. Тако је било до XIX. вијека. Од тога доба се све измијенило. Упорни чувари египатских тајана морадоше устукнути пред питањем научне радозналости XIX. вијека, чиме су открили пуно историјског, таковог знања за цио свијет, којега веома знаменити дио служи за одличан доказ многих библијско-историјских навода. Кључем открића писмених хранилигнта старога Египта, послужио је знаменити розетски камен, који је омогућио научном свијету познавање језика „каменитих ријечи". Камен тај краси данас британски музеј. Године 1799. официр Напалеона I. Бусар, бавећи се послом у граду Розети, нашао је на четири хвата дубљине под земљом одломак дугуљасте, четвороуголне цигље од црнога базалта са натоисом на три језика: горе јероглифски, ниже грчки, а на сриједи тзв. демотички или енхоријални, што је ушао у употребу око 600. год. до Христа. Грчки текст је посвједочио, да је натпис из доба око 205. г. до Христа, а слави Птоломеја Епифана. Иомоћу коптског језика, — који је староегипатском у коптском преводу библије и неких литургичких књига исто толико сличан, као што је сличан средњовјечни латински језикјезику Цицерона, — испалоје за руком учењацима, међу осталима двојици Шамполијона, да ријеше загонетку јероглифскијех натписа. Од тога доба благодарећи труду египтолога, постали су каменити документи, и у гробове с мумијама положени папирусни свици васколиком научном свијету приступачни, ушљед чега је наука задобила изворе првога реда, који, скупа са другостепеним грчким и римским изворима. тачно откривају историјски живот старога Египта. Познавање тијех тајана пак тим је важније за науку библијске историје, што је Египат једна од најстаријих земаља на истоку, и према том сачувано је у њему много таке врсте библичног предања, што се на цијело човечанство односило, али што се временом заборавило, или је код незнабожачких народа нов, митички облик задобило. Осим тога Египат је имао и свој прави библично-повјеснички значај, јер је библијски народ своје првобитно васпитање у њему задобио, и што је у њему васпитан ослободиоц и законодавац тога народа — Мојсије.