Источник

Бр. 21

ИСТОЧНИК

Стр. 323

Од свијех међу разним народима раширенијех предања, једно је опнзте. а то је прелање о потопу. Наћпћемо га код свнј-у народа у Азији. Африци н Америци — у облику, који је библичиој повјести мање нли више сличан. Ношто се пак по неком случају све досад није наишло на трагове тога предања у Египту, то се у опште држал;о, да га тамо и нема, и то је мишљење међу осталима чак и у одличном библијско-повјесничком ријечнику Смнтову усвојено. (8тЈ1ћ, Н1с11оп, 61* Гне ВИз1е, аг1. „1Је1и^е", „Коаћ''). Међутим нокија истраживања показала су неоснованост тога мишљења, јер се у егнпатским споменицима налази предања о потопу, шта више сачувано је чагс н име главне особе тога свјетскога догаћаја, име: — Ноја. У египатској „књизи мртвијех" врло често спомиње се име Ноја, па чак и разиолико (пише се Нх, Ну х и Ноа). Личност његова обучена је овђо у митичко одијело; али то не пријечи, да у тој, митосом не сасвим прикривеној особи, виа,имо библијског ■ Нојл. Шега претставља египатско предање Богом, н то Богом оне сфере, у којој га н бмблична повјест за главну особу приказује, — Бчгом воде. Само пак предаље о потопу, сагласно свједочанству Нлутарха, преставља се у Египту у томе облику, да је Тифон, оличење океана, домамно Ноја на ковчег, и хсад је овај дошао, затворио га и на море отиснуо. „То се збило, велн Плутарх седамнаестога дапа мјесеца Атајра, када бијаше сунце у шкорпији, двадесет осме године царевања Осириса". Библична повјест опредјељује вријеме потопа, „шестстотиннте годнне Нојевога живота, а седамнаестоги дана мјесеца" (Бит. VII. 11.) Из овога сравњења види се, да египатско предање, сагласно плутарховом свједочанству, означава почетак погопа за онај исти дан, када н библнчна повјест. Према том оба предања говоре о једном и иетом дегађају —• о потопу цијелога свијета. Један други египагски споменик са храма Вирисева садржи у себи очевидни доказ, у потврду библичне повјести о искушењу и паду прародител.а. То је дашчица једна, која је у збирци старијех споменика египатскога народа публикована, и пок. ученим египтологом дром Јунгом издана. Приказује лик човјека и жене, који стоје под разгранатим дрветом, а жена откинула плод и даје човјеку. Ту је и василиск или змија са круном на глави, стојећи управо, упоредо са женом, којој вмрљиве ријечи бесједи. У опште цијела слика даје упечатак веома блиске истинитости са библичном повјести о нскушењу и паду Адама и Еве. Да су пак Египћани и до Птоломеја имали неког појма о паду прародител>а, може се из шљедећег увиђети. На једној дашчици, која је нађена у једној од царскијех гробница у Тиви, и која је шљедо-