Источник

Стр. 344

источник

Бр. 22

у Милешеву, о службама св. Сави, о спаљивању могатнју на Врачару и напокон се при крају веома згодно карак-герише значај Савин по духовни живот нашега народа. Писац је приступачнију употребу књиге учинно шпрој иублици још и тиме што није стављао у текст пли испод линије научнн апарат, него га је приопћио при крају свакога одијељка. Главни извори којима се пнсац служи при излагању живота просветитељева јесу његови биографи Доментијан и Теодосије. И ако у писаца наше средњевјековне књижевности слабо избија на новршину инднвидуализам пошго је овај потиснут усвојеним манирима н шаблоном византијске књижевноЈТИ, нпак је индивидуалност код ова два биографа Савина пробила кров дебелу кору леда усвојених византијских маиира. Теодосије у прпчању вигае пушта на вољу својему ја, приказивање му је глатко и лако, који чут појетнчно. Доментијан пак је озбиљнији, претрпан силним цитатима из Св. Писма, али опет поузданији. Писац је ваљао у напоменама да изложи свој суд о овима изворнма и да нам разјасни шта га је руководило да се на некијем мјестима више служи Теодоеијем и обратно. Да би се разумјело Савино дјелање у св. Горп, нашао је пислц за добро да нам даде у кратким потозима историју Атона п карактеристику тамошњега духовнога живота. Свакако похвална намјера, јер показује да је писац добро промозгао о плану својега дјелз, али на жалост писац ово питање нпје довољно проучио, те не разумијевајући потпуно начин живота светогорских монаха, не могаше се наравно ни удубити у тамошњи живот св. Саве и заронити дубље него што нам наши извори о св (Јави на Атону говоре. Писац се л I оио питање погла вито наслања на српс ки пријевод дјела монаха Саве Хиландчрца о св. Гори, а сасма губи из вида капитално (и ако несистематичпо) дјело епископа Порфирија Успенскога ^В остокћ христ!анск1и. Аеонт.. Исторјл Аеова" К1евт& 1877., затијем дјело Манојла Гедеона: „'0 "А^о;. 'А^ајлутјае^-еуурафа-аујјхесмав^". 'Е у Кшуатагссуопб\е<.. 1885. (Види одзив Г. Дестуниеа у Журн. Мин- Пар. Просв. јуни, 1886. и Дрезека у Вуг. ХеПзсћпЕг П. р. 80); дјело Ив. Соколова „Состолн1е монашества вђ византјискои церквн сђ половини IX. до начала ХШ. вћка (842—1204)" КазанЂ 1894. (види одзив Н. Красносељцева у Виз. Врем. П. р. 205 - 213) и напокон дјело Рћ. Мауег-а „Б1е НаирШгкипдеп 1иг сИе Сге8сћ1сћ1е с1ег АШо8к1оз(;зг (в. рецензију А. Дмитријевског у Виз. Врем. Ш. р. 341—362). Због тога писац и исписује познате легенде да је на Атону већ за владе «ара КонстантИна Великога било храмова (р. 38), док се међу тијем зна да о калуђерским обптељима на Атону можз бити говора тек од IX вијека, а први пут спомињу се атонски калуђери 842. г. у впзантијскога писца Јосифа Генезија (Ж. М. Н. Пр. 1886. VI. стр. 354). Нетачно је између осталога и оно што писац на стр. ЗУ. прича о времену поетанка атонскога протата (И. Соколовђ ор. ск. р. 222). Петнаеста глава, гдје је говор о савременим политичким приликама на Балканском полуострву, такођер је сувише сумарно изнесена. Према овомј што нам писац овдје лзносп, не провиремо јаСно полнтичке прплике, које су нагнале Никејеку патријаршију да призна автокефалноет српске цркве. Признање автокефалности српске цркве од страпе васељенске иатријаришје није ишло тако лако и од срца као што нам биографи Савини причају. Пад Цариграда под Лагине 1204. (за чије је излаган.е писац ваљао употребнтн радњу П. Митрофанонл „И.ЈМ&нгћше четвертаго крестоваго похода" у Вн.ч. Врем. IV. р. 461—523), образовањз два др