Источник

Бр. 23

ИОТОЧНИК

Стр. 567

да свака замиели и израдом својом одаје у сликару правог умјеаника. Није ово једина добра страна ових дописнида, јер колико су лијепе спољашњим обликом војим толико имају и иначе важан значај. До сада смо били поплављивани с тра ним дописницама са сликама које су нам представљали стране крајеве, сграна витешка дјела и мегдане, на зашто да наш свијет баца новац за те туђе ствари, зашто да заборављамо своје, — та зар не треба да пошта широм свијета разнесе дописнице са нашим сликама? Па и то је, и ако незнатан доказ да хоћемо да осјећамо и мислимо српски и православно. Ове дописнице нарочито ће добро^ доћп при честитању за свечарство а како су умјетнички израђене, моћи ће их сиротиња наша као мале иконе употребљивати. Те је карте издао г. Душаи Цекић, трговац у Загребу. -■ 1 Јавне благодарности. Висока Земаљска Влада у Сарајеву благоизвољела је овдашњој новосаграђеној срп. православној цркви у Бастасима даровати ове скупоцјене утвари један крст за часну трапезу, Један путир, један дискос, једно конље, једну кашичицу, једну звијезду, један покровац или дарак, један покровац за путир, један воздух, један покровац за часну трапезу, један илитон, два чирака за часну трапезу, једну петохљебницу, једну кутију или кивот, једну дарохранилницу са прибором, један пијат за просфору и сосуде за теплоту. На овом скупоцјеном и племенитом дару изјављује потписати у име овдашње срп. православне црквене општине и народа парохије басташке Високој Земаљској Влади најтоплију благодарност. Срнско-православно парохијско звање Бастаеи, 17, октобра 1900. Никола Нваковић, иарох Е—I—■ -

Читуља,

Митрополит Дионисије. Са тугом и болом у срцу биљежимо да је неумитна смрт између живијех отргла митрополита Рашко-ГГризренског високопреосвештеног г. Дионисија , — родом Босанца — који је послије дугога и тешког боловања првхмпнуо 7. (20.) децембра о. г. у Скопљу. Српска православиа црква у Старој СрСији претрпјела је смрћу свога јерарха велики губитак, јер је у њему изгубила добра и пожртвовна Архипастира. Дијелећи тугу сестринске нам цркве у Ст. Србији молимо се Господу да подари небеског насеља души блаженоупокојеног митрополита Дионисија. К -кчнлд пдматт Ј