Источник

Стр. 378

источник

Бр. 24

Сјутра дан 5. октобра г. Митрополит са својим савјетником г. Поповићем прегледао је матигт;е и друге службене ствари парохијског звања у манастиру, те је исте нашао у потпуном реду. Истога дана у 10 сати стигли су у манастир у сусрет г. Митрополиау: требињски прото г. ГГравица, дужски игуман г. Јовановић и корјенићки парох г, Поповић. Г. Митрополит је боравио у манастиру до суботе и за то вријеме упознао се потанко о свима одношајима и стању манастирском. У суботу у 8 сати г. Митрополит, пошто се захвалио на дочеку и посвршавао неке важније послове, уз брујање звона у пратњи арх. Гаћиновића, пароха Гаћине кренуо је у Билећу, гдје је претходно обећао, да ће служити у билећко] цркви архијерејску службу. На Чепелици је г. Митрополита дочекао надзиратељ Периновић са старцем попои Миром Вујовићем, те су у тој пратњи у К) 1 /^ сати стигли у Билећу, гдје до подне примаше пос1 - ете од разних мјешћана; послије подне је г. МитрополиТ изволио посјетити нар. осн. школу ; те је испитивао дјецу из вјеронауке, славен ског читања и пјевања и нашао врло добар успјех; за тим их је очински поучио и благословио, а одличне ђаке и ученице и књижицама наградио, У суботу вече г. Митрополит са својим савјетником био је на вечери код општинског предсједиика г. Вл. Мерћепа. Осим г. Митрополита и Боегове пратње били су за вечером арх. Ј. Гаћиновић и кот. предстојник пл. Марцел. Сјутра дан (8. окт.) у неђељу у 9 сати била }е архијерејска служба, коју је г. Митрополит одслужио уз асистенцију 5 свећеника. За вријеме службе на г лавним моментпма пуцале су прангије, као и за вријеме литије. Псслије читања св. Еванђеља г. Митрополит поучио је своје стадо подужом, поучном и према при" ликама удешеном бесједом. У своме говору г. Митрополит обилну је душевну храну пружио свима присутним, утврђујући их, да се међусобно љубе по прпмјеру св. апостола Павла, који говори: „ако је могуће са свима људима у миру живјети ; да цркву чешће посјоћују; да дивне српске обичаје неприкосновене очувају; да сљедију примјеру и врлинама старих хришћана и да живе у слози и љубави јер: „гдје је слога и љубав, ту је и Божји благослов". По свршетку службе г. Митрополит је сам нафору народу подијелио, народ се око Њега пред црквом окупио, отимљући се, ко ће му прије св десницу цјеливати и св. архипастирски благослов примити, а Он их је о свима приликама распитивао и препоручио мир и слогу. Народ, обдарен обилно душевном храном и поучен да ради о свему што је право, поштево и за цркву и српски народ корисно разишао се својим кућама са највећим задовољством и захвалношћу према своме Архипастиру. Ако ли је ко имао још гата особитог, свакога је г. митрополит радо примао и свакога лијепо и мирно саслушао, и посредством свијех сила свакога је желио потпуно задовољити по праву и правичности — што је г. Митрополит заиста и урадио. У подне је био приређен ручак у парохијеком дому за г. митрополита п свештенство и 10 иајугледвијих лица из народа. За овим ручком је пало више лијепих здравица а наиме за дуг живот и здравље Цара и Краља, васељенског патријарха, Митрополита, свештенства и народа српског. Исте су све пропраћене са „многаја љета" и „Исполаети деепота". Послије подне је госп. Митрополит са својим савјетником г. Поповићем, прегледао рад парохијског звања и црквено-школске општине и гдје је требало дао