Источник

Отр. 374

ИСТОЧНИК

Бр, 24

поштено труди, не вријеђај друге, не закидај никога. — Господ ће благословити твоје трудове, и ти ћеш с блаженима и кроткима наслиједити звмљу. Ни плакати никако нећемо, само да други на тебе не заплачу. — Роспод ће те скоро утјешпти с онима, који су срећни што плачу. Не, слушатељу, ни под коју цијену не вријеђајте друге, не одузимајте ни од кога задовољства и среће, ие лишавајте никога спокојства. Тешко онима, који се веселе, а други због њих плачу; тешко онима, који су сити, а други гладују због њих; тешко вама богати, ако ви стјечете богаство уврједама, закидањем и другим неправдама, није вам тешко у овом животу, већ тамо, иза граница роба!...

КњиЉевне оцјене и прикази. П. А. Св1рку. Отголоски народнои п^сни о свв. Димитрш и св Ахил^ћ вт> духовнои литератур4 кжнбгхђ Славнн -б. Санктпетербургт. 1900. 8°. Стр. 10. Мвђу рукописима рилског манастир а у Бугарској нађе проф. Спрку зборник из ХУП. вијека са проповиједима познатога Дамаскина Студита, о којему је у новије вријеме писао проф. П. А. Лавров (види ЈБетопис 202/3. стр. 349/50 и „Источник" бр. 8. стр. 127.). Проф. Сирку у овом зборнику обратио је поглавиту пажњу причи, гдје се казује о шестом чуду св. Димитрија Солунског и св. Ахилија, патрона града Ларисе у Тесалији. Расправљајући о поријеклу сижета овога чуда, склања се Сирку напокон мишљењу, да је та прича постала негдје у јужној Маћедонији или сјеверној Тесалији, и то на основу неке народне умотворине, што свједочи и карактер и концепција читаве приче. По његову мишљењу образовала се о овоме прво грчка пјесма, која је на брзо прешла и маћедонским Словенима. На основу те пјесме, којој до сада није могао да уђе у траг, описао је то чудо Дамаскин Студит, који је по мишљењу Сиркову морао знати доста народних прича о св. Димитрију. Били бисмо много захвални проф. Сирку данамје могао фактично указати на традиционални извор овога чуда, али он то није могао учпнити, јер се извор ове приче налази у чудесима св. Димитрија еолунског (види Ас1а 8. Сете1гн таг^упв, М^пе. Ра1;го1о^1а Сггаеса 1;. 116. р. 1384—1394.) У трећој глави овијех чудеса (М1гаси1огит НБег Ш.) налазимо сличну причу, само је она опширније и пластичније нзведена него ова у рилском зборнику. Читав ток приче у ове верзије један је исти, шта више и разговор између св. Димитрија и св. Ахилија креће се око истог предмста. Разлика је поглавито у томе, што се у Рилској верзији истиче више Лариса и што у њој путују у Солун „н-Цш кЈнчтсгшпи Хртчлш", а у старијој грчкој „ау^ротос т^гс; 'ЈтаХ^тта^". Грчка верзија образовала се по свој прилици за владе Лава Мудрог (886—911), послије изненадног освојења Солуна 904. од стране ренегата Лава из Триполиса и та грчка верзија X. вијека послужила је за подлогу Дамаскину Студиту, одакле је прев ођењем доспјела и у овај рилски зборник XVII. вијека. Р—ћ