Источник

V

Ш

4

ДУХОВНИ лист ЗА ДРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЈГАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XV Сарајево, 31. јануара 1900. Бр. 1. и 2. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-НРАВОСЛАВIIИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК: јеромоаах ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије. з јл :- ч : т о.

Превишње ријешење од 2. јануара 1900., о утемељењу нове иеточно-православне ннтронолије бањалучко-бихакке са митрополитанскол столицом у Бањалуци. Ми Фраиц Јосиф I. по боткијој Јшлости цар аустријски, краљ угарски и чешки, Далкације, Хрватске, Славоније, Галиције, Лодомерије и Нлирије и т. д. и т д. објављујемо и дајемо на зпање: Источно православни архиепископ сарајевски и митрополит дабро-босански увидио је тешкоћу, са којом је скопчана црквена управа његове дијецезе због ванредно великог простора исте и покренуо је ушљед тога пптање о подизању једне нове епархије у Вањалуци. Пошто дабро-босанска епархија има доста већи обим него обадвије друге босанско-херцеговачке епархије заједно и пошто она обухваћа 481.000 душа у 233 парохије, од којих су оне, што леже у окружју бањалучком п бихаћком, удаљеие више дана хода рд Сарајева и расијане на великом простору, то нема сумње, да велики обим овог дијецезалног подручја, а нарочито даљина горе именованих предјела од сједишта митрополита надзор црквеног реда у истима веома отешчава, а исто тако да би одговарало духовном и материјалном интересу српско-православног становништва именованих окружја, да имају свога митрополита у Бањалуци.