Источник

Стр. 2

Вр. 1. и 2

Митрополит сарајевски изеио је ову ствар пред екуменског патријарха цариградског као своју иретпостављену црквену поглавнцу те кад је овај потоњи са приволом светог синода цариградског у намјери, да се одстране постојеће незгоде и успостави побољшање означеног стања, удовољавајућ предлогу митрополита сарајевског раздјелеше досад постојеће дијецезе дабро-босанске у двије митрополије и према томе подизање једне од преспоменуте дијецезе независне нове митрополије бањалучко-бихаћке са митрополитским сједиштем у вароши Бањалуци као потребно обнашао и усвојио, то се је именовани митрополит обратио на Нашу владу у Восни, да иста исходи Нашу ц. и кр. санкцију за подизање ове нове епархије. Уважавајући наведене околаости и одношаје и у Нашем старању за иапредак источно-православне цркве и српско-православног становништва у Восни, напгли смо се побуђени дозволити подизање источноправославне епархије и митрополије за окружје бањалучко и бихаћко са сједиштем у Вањалуци и дотирање исте из земаљских средстава, те наредити, да се нова митрополија бањалучко-бихаћка образује из сада постојећих протопрезвитерата бањалучког, котор-варошког, дервентског, прњаворског, босанско-градишког, тешањског, босанско-костајничког, бихаћког, приједорског, кључког. крупског, босанско-петровачког и старо мајданског (Санскимост) са 134 парохије, које истима припадају. Како Смо подизањем ове нове епископије српско-православном народу окружја бањалучког и бихаћког Нашу благонаклоност показали, те ју истоме, и у будуће хоћемо да показујемо, надамо се Ми, да ће нова епископија на славу Бога, на величање цркве, на спас душа и на оплемењење разума и срца пуна благослова постојати и према свијетлом узору епископалних цркава старог доба рађати племените плодове светог јеванђеља. За потврду смо Ми ову Нашу царску и краљевску повељу о иодизању својеручно потписали и дали спровидјети са Нашим државним печатом. Дано у Нашем главном и престолном граду Бечу дана мјесеца јануара у хиљаду деветстотинитој години. • Франц Јосиф с. р.

Ми Фрањо Јосиф I. цар Аустријски, краљ Чешки и т. д. и Апостолски краљ Угарски пошто Смо, старајући се очински за црквене интересе сљедбеника источноправославне вјере, у споразуму са васељенском патријаршијом и светим