Источник

Бр. 1. и 2.

ИОТОЧНИК

(Јтр. 15

ведрог јесењег дана сјетан и тужан из бијелог шехер-Сарајева иутовао чаробном долином бисерне ријеке Босне, напустив, гоњен неком вишом унутрашњом силом, у овијем лијепијем крајевима досадашње своје звање и занимање, за које сам се по могућству својих сила ревно и савјесно кроз дуги низ година спремао био — ко би могао рећи тада да ћу се ја у Босну поносну, за којом ми је већ у младим годинама мојим срце гинуло и душа моја чезнула, повратити, да заузмем у њој у служби свете ми матере цркве ово угледно и важно мјесто, у које данашњега дана прописаним путем и начином постављен и уведен бих ја?! Али велик си Господе Ти и чудна су дјела Твоја! Тражити ријешење загонетке те, значило би ронити умом својим у дубине сињега мора или летити мислима својима плавом небу под облаке; а то не могу ја, коме су у памети ријечи св. промисла Вожјег: „ккшшш^к секе ш И1ци, и кр^кплшихЋ не испмт В и : гаже ти повел г кина, с У а раз8л»*кваи, н-кстк ео ти потрепл тлшшр;". Нећу с тога упуштати се у овом часу душевне узбуђености и потрешености у испитивање тога, како и откуда се догоди с мојом смиреношћу оно, што се данас самном одиста зб:к. већ ћу само у безграничној преданости и безусловној покорности светој вољи Твојој Господе и Боже мој, да Ти принесем овдје у свечаном тренутку овоме и јавно жртву искрене, срдачне захвалности на досадашњој очинској бризи и старању св. промисла Твог о мојој недостојности; да Ти благодарим из дубине захвалне Ти душе моје на досада указаној ми доброти и милости Твојој, којем си по одре^ењу превјечног савјета Твог руководио досадашње путеве моје, да Ти захвалим на томе, што си ми душу и сву унутарњост моју расположио био доеада тако, да сам вазда Твоје лице тражио .. ., да сам љубио само сјај дома Твога и пребивалиште славе Твоје . . ., да су ми вазда мили били само Твоји станови и да ми је душа вазда тежила и чезнула само за Твојим домом . . и што ме је тако расположена неви^ена рука св. промисла Твог довела и успела ево и до архијерејеког достојанства у св. цркви Твојој на високи степен с тешком задаћом, да као архијереј проповједам и ширим Тобом откривену спасоносну науку вјерних истина Твојих. Задаћа истина тешка, од мало ријечи, али које много значе. Задаћа је то брзо изговорена, али какових способности и каквог знања, какових опреза и напора и какове душевне снаге за испуњење и извршење исте задаће треба?! При помисли самој на множину и важност повјерених ми послова и на тежину извршења многостручних дужаости преузете службе, особито у данашњој замршености времена, као и при