Источник

Стр. 17

пред лицем Твојим Господе, створитељу и одржитељу мој, који си ме у св. савјету вјечног промисда Твог опредијелио у напријед за ову св. службу; душа моја нека хвали Тебе и нека не заборави доброчинства Твојих досада ми указиваних; сва унутрашњост моја нека хвали св. име Твоје . . добре ћу Ти воље жртве приносити и Твоје ћу име исповједати, јер је добро . . ., јело ће моје бити да вољу Твоју чиним и да дјело на које си ме Ти послао, извршим . . ., очи ћу моје увијек у Те упирати . . ., избави у ходу моме стопе моје од ђавољскијех замки . . ., дај ми разум, руководи ме на путу, којим ми ваља ићи, да живећи и и радећи тако у иовом звању своме по св. заповједницима Твојима будем могао: ЈамшВгА пасткфжачллникВ прУилжти иебк^кдаелши гиакћ! в^нецтк. Бјерујући и падајућн се тврдо, да ће ме невнђена рука св. промисла Божјег водитн и у будућем животу моме, тако да дух мој неће морати клонути под теретом тешкога бремена преузетог новог звања и утјешен тако у очи предстојећих тешкоћа нове службе моје како да не изјавим и овдје, свечано и јавно, најпонизнију и најсмјернију поданнчко-синовску благодарност моју ГБеговом Величанству, премилостивом иашем Господару и витешком цару и краљу Францу Јосифу I. на великој Његовој милости, коју је благоизволео излити царском и краљевском десницом Својом на мене незнатног и малог, именовавши ме у извргаењу воље с више првим митрополитом ове ново установљене српско-православне епархије. Молим Вас с тога најсмјерније, преузвишени господине ц, и кр. повјерениче, имајте милост подастријети на подножје превишњег пријестола Изеговог царског и апостолског краљевског Величанства, нашег опште љубљеног оца и владара, моју најдубљу поданичку захвалност на великом повјерењу, поклоњеном превишње мојој маленкости, узвишењем мојим на ово високо достојанство у српско-правосл. цркви Босне поносне и испоручите добростиво Шеговом Величанству моје овдје свечано дано обећање и увјерење, да ћу свим силама својим настојати, да то мени поклоњено повјерење по могућности оправдам и да се превишње милости ГБеговог ц. и ап. Краљ. Величанства у што већој мјери достојним покажем; а у случају можебитних неуспјеха у раду, молим да се исти припигау не оскудици моје добре воље и племените намјере моје у раду већ недостатку снаге и помањкању увиђавности моје у раду. Молим даље Вашу Преузвишеност, да имате доброту подастријети на подножје превишњег пријестола и најсмјернију поданичку захвалност и православнијех Срба ново установљене епархије Бањалучке на великом царске и краљевске милости дару, што га добише установљењем зассбне митрополије, будући добише тиме један бедем више у

/ '