Источник

Бр. 3

ИСТОЧПИК

Стр. 57

Консисторија српско-правосл. АЕ. митрополије Захумско-херцеговачке. Рукоположења. Василије Кандић, свршени богоелов из Фоче, рукоположен је од Њег. Високопр. Митрополита Серафима у мостарској еаборној цркви 6. авг. 1900. за ђакона, а 7. истог мјесеца за презвитера, и постављен је за пароха на јабучку парохију, у фочанском протопрезвитерату. Лаименовања. Јован Муцовић свршени слушалац кијевске духовне академије, из Мостаћа, котара требињског, именован је 1. августа 1900. за секретара при мостарској Митрополији. — Јован Дучић, свршени богослов из Подгливља, котара требињског, именован је 1. септембра 1900. за вјероучитеља на вишој дјевојачкој, трговачкој, занатлијској и народној основој школи у Мостару. Ирежјештаји. Јеромонах ПрокопијеМ у л и на,администратор парохије Дужи, премјештен је 1. маја 1900. у манастир Добрићево за администратора П. добрићевске парохије, у билећком протопрезвитерату. — 4. децембра 1900. премјештен је парох Видак Парежанин са II. коњичке парохије на парохију корјеничку, а пирох корјенички Ђорђе Поповић на II. коњичку парохију у мостарском п ротопрезвитерату. Отиуштен. 21. октобра 1900. отпуштен је на молбу из епархије херцеговачке о. Христифор Крстовић, јеромонах манастира Завале. Консисторија српско-православне АЕМ. Митрополије Дабро-б >санске. Рукоположен. Даном 17. и 18. фебруара т. г. благоизвољело је Његово Високопреосвештенство Господин а Е . и Митрополит Николај на архијерејским службама у новој (Јарајевској цркви свршенога рељевеког богослова Марка Поповића, из Вуковска у чин ђакона и пресвитера рукоположнти. —- Свештеник Поповић постављен је администратором парохије Благаја (Доњи Купрес) у Бугојанском протопрезвитерату. НБЗВАНИ т 1НО. Душа и бесмртност. — Александер Живановић [Осијек.] (Наставак.) Дрироду дијелимо на мртву (анорганску) и жпву (органску) И једна и друга се развија. Анорганска природа развија се помоћу сила, које на њу с поља дјелују, оргаиска пак својим припципом: у н>ој самој дјелују неке силе тако, да се она изнутра из себе у свима својим дијеловима, дакле према периферији разнија (нИиваинсер^о). Тај принцип развијања јесте дакле критеријум, помоћу којега ми неко тијело уврштавамо или у анорганску, или у органску природу. Анорганска природа се развија нагомилавањем (јих!;аро81(по), или кемијским спајањем. Камен се н. пр. развија јукстапозицијом, т. ј. и он